Ovaj roman sam čitao nedovoljno pažljivo, pa mi je dosta trebalo da se udubim u njega.
Glavni problem je bio što je pisac izabrao dijaloge da bi nas upoznao sa svetom. U poređenju sa 1984. Haksli je bio mnogo nestrpljiviji od Orvela, i direktniji više nego što bi trebalo.
Poredeći ove dve knjige čini mi se da je Haksli idejno potkovaniji i inteligentniji, dok je Orvel ipak bolji pripovedač.
Ono što mi se svidelo u ovoj knjizi je činjenica da autor ne zagovara jedan sistem vrednosti, to pokazuje likom Divljaka. On nije sposoban da se integriše ni u jedno društvo, a budući da ne uspeva da živi samostalno, sebe osuđuje na smrt...
Vratiću se nekad ovom romanu jer mi se čini da ima da ponudi više od onog što sam ja iz njega uzeo prilkom ovog prvog čitanja.
P.S.: Za ovaj roman sam prvi put čuo sredinom studija, a potpuno sam zaboravio da je jedna od mojih omiljenih srednjoškolskih muzičkih grupa The Doors dobila naziv po jednom od dela ovog autora
Нема коментара:
Постави коментар