I ovaj film sam pogledao u bioskopu
Kruševac u okviru turneje festivala Slobodna zona.
Pre ovog filma sam znao vrlo malo o grupi
Lajbah, a nakon onog što sam video u ovom filmu nisam postao naročito
zainteresovan da o ovoj grupi nešto saznam (ali se rodilo interesovanje za
video spotove koji prate njihovu muziku).
Lakoća sa kojom se većina ljudi u ovom
filmu frlja terminima totalitarizam, diktatura, sloboda, kapitaizam, komunizam
je dovela do toga da pomislim da su ovi ljudi politički prilično neemancipovani
i da vrlo retko čitaju, ako to uopšte i čine.
Njihovi performansi deluju zanimljivo, ali
pokušaji da objasne simboliku svojih dela otkrivaj da članovi ovog benda
poseduju suštininsko nerazumevanje stvari koje ih okružuju.
Očekivao sam da će oni sada već veterani
života u socijalizmu i kapitalizmu pokazati nekakvo dublje razumevanje društvene
realnosti, ali oni deluje nedoslednije i pogubljenije od mene koji sam dosta
mlađi.
Mislim da bi bilo znatno bolje da ćute i
da dozvole da njihovi radovi govore sami za sebe, tj. da daju slobodu publici
da ih sama tumači...
Ipak neke analogije koje iznosi
ko-reditelj ovog filma Morten Traavik mi deluju uverljivo i film je uspeo da mi
zadži pažnju.
Pa ću se usuditi da ga ocenim sa
7/10