Ovo je drugi film ovog rediteljskog dvojca koji sam pogledao otakako pišem ovaj blog.
Film sam već pogledao pre nekih više od 13 godina i jedva da ga se sećam, budući da ga nisam dovoljno pažljivo gledao.
On je ozbiljan i deluje da prati kanone žanra, ali se na momente igra sa njima, tj. direktno ih izvrgava ruglu. Ipak to se ne čini neukusno, pa film funkcioniše. Bez obzira na to, ovo je verovatno među slabijim ostvarenjima ovih reditelja.
Usuđujem se da ga ocenim
7/10
Iako je ovo solidna kolekcija priča sa dobrim crtežom, deluje poprilično konvencionalno i prosečno u poređenju sa ostalim crtanim pričama koje sam u poslednje vreme pročitao.
 |
Otkako pišem ovaj blog, pogledao sam dva Kadijevićeva filma.
Leptirica je TV film koji i danas deluje korektno, iako mi sasvim sigurno izmiču njegove metafore. Sa trajanjem od nešto više od 60 minuta on uspeva da ostane dinamičan, uprkos skromnom dramaturškom predlošku.
Čini mi se pak, da je Praznik Kadijevićevo zrelije ostarenje (iako debitantsko), dok Napadače neću ni upoređivati sa ovim filmom.
Usuđujem se da ga ocenim
7/10
Pogledao sam više filmova ovog reditelja i mahom su mi se svideli. Prvo sam pogledao njegov Alien: Resurrection (1997), pa onda redom Amelie, Un long dimanche de fiançailles (2004), Delicatessen (1991).
Čini mi se da su mi se najviše svideli Amelie i Un long dimanche de fiançailles (2004).
Amelie je verovatno postao klasik, ali mene on danas naročito ne impresionira. Nije mi šarmantan kao nekad, iako u suštini dobro funkcioniše. Vizuelno je interesantan, ali nema emocionalne identifikacije sa karakterima u filmu.
Ipak, repriziraću još neke od filmova ovog reditelja, osim filma Delicatessen (1991) jer na pomisao tog filma me hvata blaga mučnina.
Usuđuje se da ocenim ovaj film
7/10
Iako sam vrlo nepažljivo pratio ovaj film, čini mi se da je dramaturški poprilično slab. Deluje da je sačinjen iz niza nepovezanih epizoda...
Ne usuđujem se da ga ocenim, ali iskreno sumnjam da ću ga ikada pogledati ponovo
Beli put je izdao 5 knjiga o Sendmenu, prvi put sam pročitao neke od njih krajem 2008. godine. Sećam se da su mi se priče vrlo svidele. Nisam siguran da li sam pročitao svih pet knjiga ili samo tri. Ono što je izvesno je da ovu priče čitam po prvi put i uživao sam u većini. Možda najviše u najdužoj priči Orfejeva pesma jer me taj ep fascinira od detinjstva (iako to nikako nije najbolje napisana priča u ovoj knjizi).
Ovaj film sam prvi i jedini put pogledao negde tokom 2012. godine i sećam se da mi se vrlo svideo. To je i moj prvi susret sa ovim rediteljem i njegovim hiperstilizovanim filmovima koji uprkos tome funkcionišu. Ovaj film mi se i danas sviđa, ali mi se čini da je Pušer III ipak snažnije ostvarenje.
Usuđujem se da ocenim ovaj film
8/10
P. S. : U nekim momentima kombinacija slika i muzike funkcioniše neverovatno dobro. Posebno tokom uvodne i odjavne špice
Ovaj film mi je poznat još od vremena kada se pojavio na dividiju. Ipak, nikad ga nisam pogledao. Što i nije bila prevelika šteta. Mada verujem da pre devet godina bio manje strog prema njemu. Danas gotovo da osećam blagu mučninu usled pojednostavljenosti i naivnosti ove priče. Gotovo potpuno zanemarivanje razvijanja ženskog lika doprinosi tome da ovaj film u potpunosto izgleda kao dečačka fantazija. Začudo, on kao takav funkcioniše. Verovatno zato što je njegov autor vrlo ograničen, ali je iskren u tome, veruje u ono što priča, ne gubi fokus i tako uspeva da bude ubedljiv. Iskreno sumnjam da ću pogledati još nešto o ovog reditelja. Što se, pak ovog filma tiče.
Usuđujem se da ga ocenim
7/10
Ovaj film mi je dugo bio jedan od omiljenih filmova ovog reditelja. Ipak, sećam se da sam ga pogledao pre nekih 6, 7 godina i da sam bio blago razočaran. Danas to nije slučaj.
Od kako pišem ovaj blog pogledao sam 5 Finčerovih filmova, tako da ću reprizirati i ostale, što se ovog tiče.
Usuđujem se da ga ocenim
8/10
