Iako sam do sada pogledao više filmova ovog režisera, ovo je prvi film o kojem pišem. Pogledao sam Sideways (2004) i segment u Paris, I love you (2006) kojih jedva da se sećam i The Descendants (2011) i Nebraska (2013) kojih se delimično sećam. Iako sam svestan da je njegov rad uglavnom cenjen, nikada nisam bio impresioniran bilo čime što je on snimio, ali mislim da je dvoljno zanimljiv da bih ga pratio.
Najnoviji film, je izneverio moja očekivanja. Iako vizuelo zanimljiv, deluje kao da prevše želi da se dodvori publici, pa tako deluje veštački autentično, što me sprečava da poverujem u likove. Konkretno, lik profesora istorije je na početku filma usamljena, dok se do kraja filma transfrmiše do neprepoznatljivosti. Njegov lik deluje kao osobenjak nesposoban za promene, a situacija koje ga dovode do promene nemaju tu dramaturšku snaga da bi nas uverile da je promena moguća. Deluje da je sve tako namešteno da izazove "feel good" osećanja, pa izgleda veštački.
Usuđujem se da ocenim ovaj film
7/10a