Pogledao sam
film Veljko Bulajića i slobodno mogu reći da film
deluje kao da dolazi iz zemlje čija je kinematografija na početku svog razvoja.
Sa ovim filmom to je i bio slučaj.
Bez jasnog fokus, Bulajić bi želeo da nam ispriča
sudbine svih junaka, očekujući da izazove empatije velikog broja raznovrsnih
gledalaca. U nastojanju da udovolji svima film nema jasan fokus. Ovo je priča o
ljudima čiji su životi promenjeni usled agresivne industijalizacije u SFRJ
neposredno po završetku Drugog svetskog rata.
Bulajić hoće da nam ispriča kako ta trenutna situacija
u SFRJ utiče na različite profile ljudi (vođu radnika, nepismene seljake,
mladiće, devojke, montera – plejboja, "dame iz Rovinja"...). Za razliku od
Altmanovog Nešvila, Bulajić ne ospeva da se snađe sa velikim brojem glavnih
aktera čiji se životi menjaju u isto vreme u istom mestu.
Zbog toga, barem ovim filmom, Bulajić ne odaje utisak snažnog
autora, već onog koji bi da udovolji svima.
Usuđujem se da ocenim ovaj film
4/10.
P:S.: U par kadrova ovog filma kada rukovodilac gradilišta
odlučuje kojih radnika želi da očigledno se oslikav ideologija jugoslovenkog
real socijalizma. Zločini kao što su krađa od kolege radnika i krađa zadružnog
novca se osuđuju, dok krađa buržujeske posluge ne podleže sankcijama. Nije
bitno da li neko krade, ključno je od
koga krade.