Ovo je drugi film ovog reditelja koji u potpunosti
zaslužuje moju pažnju.
Kao i u Enter the void (2009) u ovom filmu
imamo nerealno dobre duge kadrove od kojih vam se muti u glavi. Korišćenje ovih
kadrova je zaista u funkciji priče, pa se time postiže jedinstvo forme i
sadržaja.
Ipak, momenat na kraju filma u kojem
saznajemo da je Alex (Monica Belucci) trudna (u nedostatku srpskog izraza) doživljavam
kao over the top tj. kao preteranu banalizaciju, karikiranje i uvođenje elemenata
patosa (kao da prvi polovina filma nije bila dovoljno dramatična).
Film me svojom brutalnošću podsetio na par
ostvarenja Takashi Miike...
Usuđujem se da ocenim ovaj film
9/10