Grupa (Dragan Djurkovic, Uros Tomic, 2019)

Na žalost, ovaj serijal nije naročito ubedljiv. Likovi u seriji ne deluju autentično, nisu dovoljno duboko razrađeni, njihove osobine deluju veštački nalepljeno, svedeni su na stereotip. 

Sličan problem je i bio i sa prehthodnim RTS-ovim  Jutro će promeniti sve serijalom o kojem sam već pisao. Zaista ne mogu da se pomirim kada ljudi pišu o stvarima koje ne poznaju (nikako ne mogu da podnesem činjenicu da Vanja i Luka sa svojom samohranom majkom žive u ogromnom stanu sa parnim grejanjem, a usto je njihova majka čistačica - alkoholičar). Odakle novac za račune? 

Interesuje me da li su reditelji i pisci ikada susreli sa ljidima koji žive životom? Deluje mi da nisu, ili jesu, ali ih ne kapiraju (zaista mislim da je neko trebalo da konsultuje Mimi Mercedes - mislim da bi bi ovaj serijal bio znatno bolji).

Usuđujem se da ocenim

6/10

South Park Dvadesettreća sezona (Trey Parker, Matt Stone, 2019)

Retko kad sam uživao u ovoj sezoni. Po kvalitetu je slična prethodnim sezonama.

Usuđujem se da je ocenim

7/10

To (Stiven King,)

Na žalost, ovaj roman sam čitao gotovo 5 meseci. Iako mi je bio zabavan na početku, nisam uspeo da potpuno uronim u njega, pa mu nisam posvetio dovoljno pažnje.

Izvesni delovi, paralelno montirani su zaista uspešni, ali ipak ovaj roman nije uspostavio snažnu konekciju sa mnom. Iako je ovo svakako romman za odrasle ljude, mogu samo da žalim jer ga nisam pročitao kao tinejdžer....

Ad Astra (James Gray, 2019)

Ovo film sigurno nije novi žanrovski klasik, ali srecom nije ni The Lost City of Z (2016) - prethodni film ovog reditelja. Ovo je bolji film.

Film ima definitivno dosta spor tempo, i čini mi se da je reditelj želeo da ovaj film bude holivudski Solaris Andreja Tarkovskog (iako je to još 2002. uradio Soderberg).

Ipak, Gray daje sebi više slobode, pa iako ne doseže do visina na kojima se nalaze Gravity (2013), Moon (2009), svojim kvalitetom ipak nadilazi film The Martian (2015).

Pratiću i dalje karijeru ovo reditelja.

Usuđujem se da ocenim ovaj film

7/10

Zack and Miri Make a Porno (Kevin Smith, 2008)

Ovaj film sam prvi put pogledao negde u vreme kada se pojavio, verovatno 2009. Sećam se da mi se tada relativno svideo (najviše zbog karikiranja porno industrije). Danas, iako nisam njime nisamnaročito oduševljen, ovaj film spada u kompletnija Smitova ostvarenja. Scenario nije naročito duhovit, ali dobra podela uloga dovela do toga da je film na momente funkcioniše.

Usuđujem se da ga ocenim

6/10

Silicon Valley Šesta sezona (Mike Judge, John Altschuler, Dave Krinsky, 2019)

Čini mi se da a kao i prethodna sezona, ova (kako sam pročitao finalna) sezona ipak nije na nivou prve četiri. Iako me je i ova sezona delimično zabavila, evidentno je da se scenaristi nisu dovoljno potrudili.

Usuđujem se da ocenim šestu sezonu sa

7/10

Dok je čitav serijal ipak nešto bolji, tako da

8/10

The End of the F''''ing World Druga sezona (Written by Charlie Covell, 2017)

Iako je daleko od toga da je ova sezona slabija od prve, doživeo sam je kao znatno lošiju.

Dok je prva sezona delovala relativno sveže i originalno, druga sezona ne donosi pomak, dok joj istovremeno nedostaje svežina.

Možda je realno uporediti ovu sezonu sa drugom sezonom serijala Flowers u kojoj Flowers u svakom pogledu deluje superiornije.

Ako je bude bilo, pogledaću i treću sezonu, ali je neću iščekivati sa naročitim ushićenjem.

Usuđujem se da ocenim ovu sezonu sa
7/10

Its Always Sunny in Philadelphia Četrnaesta sezona (Glenn Howerton, Rob McElhenney, 2019)

Ova sezona izrodala je verovatno par najboljih epizoda čitavog serijala.

Ono što sam rekao za prethodne dve sezone, važi i za ovu.

Serijal je i dalje dobro napisan i nastaviću da ga pratim i dalje.

Usuđujem se da ocenim ovu sezonu sa

9/10

That Sugar Film (Damon Gameau, 2014)

Poslede dužeg vremena pogledao sam film u celosti na televiziji. Film sam gldao na stojom katodnom televizoru dijalgonale od oko 50 cm. Kvalitet slike je aroavno bio izuzetno loš.

To je slučaj i sa ovim filmom.

Iako volim aktivističke  dokumentarce o hrani i pitanjima životne sredine, oni vrlo retko zalaze duboku u temu. Iz načina nakoji je ovaj film snimljen, čini mi se da njegov autor nema kapaciteta da dublje uđe u ovaj društveni problem.

Jedanod njegovih sagovornika govori i šećeru i materijalizmu, odk je zapravo potrebno govoriti o šećeru i kapitalizmu.

Naime, o neophodnosti stvaranja veštačkih potreba bez kojih kapitalistička privreda verovatno ne bi mogla da funkcioniše.

Čini se, pak da autor ovog filma nije politički naročito osvešćen, a nije ni naročito inteligentan.

Ipak, uspeo da svori relativno pitak film iz kojeg će izvesni ljudi naučiti dosta.

Što se mene tiče, ja sam naučio vrlo malo.

Usuđujem se da ga ocenim

5/10

The Last Picture Show (Peter Bogdanovich, 1971)

Ovaj film sam prvi put pogledao na početku studija, negde pre oko sedam osam godina. Sećam se da mi se vrlo svideo.

Nakon toga sam od Bogdanvichevih filmova pogledao još i Paper Moon (1973) i Directed by John Ford (1971) i oba ova ilma su mi se svidela, posebno ovaj prvi.

Ovaj film nije naročito vizuelno interesantan, ali je vrlo dobro režiran, pa deluje veoma iskreno.

Ovo je verovatno jedan od najboljih coming of age filmova, tj. filmova o odrastanju.

Lep, poetičan, ali istovremeno prljav i gorakuspeva da stvori uverljivu sliku uspavanog američkog gradića.

Iako me je na emocionalnom nivou ganuo prilikom prvogg gledanja, eomcionalna identifikacija nije izostala ni ovog puta.

Usuđujem se da ga ocenim

9/10

Hammer Horror: The Warner Bros Years (Terence Fisher, 2018)

O čuvenom Hammer studiu znam vrlo malo, ali sam davno gledao Horror of Dracula (1958) i sećam se da mi se nije naročito svideo.

 Ovaj film se bavi filmovima nastalim prilikom saradnje ovog studija sa Warner Bros-om, pa se bavi vrlo konkretnim razdobljem i filmskom produkcijom sa kojom nisam naročito upoznat.

Nažalost ovo je film za poznavaoce i ljubitelje ovih filmova, pa je kao takav meni bio relativno neprijemčiv, pa uprkos njegovoj relativnoj uspešnosti, nisam mogao da ga aktivno pratim.

Možda je njegova neprijemčivost, pak dokaz, da ovo nije naročito dobar film (uprkos njegovim vrlo atraktivnim montanim sekvencama)

Usuđujem se da ga ocenim

6/10

Clerks II (Kevin Smith, 2006)

Ovo je poprilično uspešno ostvarenje i definitivno je Smitov najbolji film još od Chasing Amy (1997).

Usuđujem se da ga ocenim
7/10