Rad ovog reditelja mi nije bio do sada poznat. On je ujedno i scenarista ovog korektnog, ali ne narocito ambiciozonog filma.
Meni lično, ovaj film je imao vrlo malo da ponudi.
Usuđujem se da ga ocenim
5/10
Rad ovog reditelja mi nije bio do sada poznat. On je ujedno i scenarista ovog korektnog, ali ne narocito ambiciozonog filma.
Meni lično, ovaj film je imao vrlo malo da ponudi.
Usuđujem se da ga ocenim
5/10
Ovaj roman mi je poznat odavno. Vrlo često referisanje na njega, stvorilo je želju da ga pročitam jos u srednjoj školi...
Ipak, prilika za to mi se nije ukazala do sad.
Pre više od 10 godina pogledao sam Brazil (Teri Gilijam, 1985) koji se gotovo u potpunosti oslanja na ovaj roman. Film mi se vrlo svideo, pa sam se prilikom čitanja prisećao film.
To romanu nije išlo u korist.
Političke implikacije (antikomunističke) koje roman poseduje mi nisu smetale, ali mi se roman ipak nije naročito svideo.
Roman je podeljen u tri glave. U prvoj se opisuje svet, u drugoj se čini da ga je moguće promeniti, u trećoj se snovi ruše i sve se vraća na staro.
U drugoj glavi sam gotovo uživao, dok su mi prva i treća bile vrlo naporne za čitanje.
Ovo je vrlo ambiciozan i relativno kompleksan roman, ali definitivno nije po mom ukusu.
Iako mi i dalje smeta to što većina epizoda traje oko 35 minuta, ovaj sezona je bolje napisana od prethodne
Usuđujem se da je ocenim 7/10
Ovaj film je svakako prijemciviji od njegovog prethodnog a u poredjenju sa ostalim filmovima on deluje kompletnije. Buduci da Cekaj me, ja sigurno necu doci (2009) nikada nisam zaista pogledao, svakako cu ga pogledati. Momcilovih se namece kao jedan od korektijih domacih reditelja koji iz filma u film pokazuje da ima razumevana za svoje junake, ko god da oni bili...
Usudjujem se da ocenim ovaj film 7/10
PS.: Ne racunajuci posetu festivalu subverzivnog filma u tribinskoj sali doma omladine, ovo je prvi film koji sam pogledao u bioskopu nakon korone.
Projekcija je bila najvecoj sali Roda sinepleksa (sala 1) i mogu da primetim da mi je bioskop neizmerno nedostajao
Miroslav Momcilovic mi je poznat kao scenarista filmova Kad porastem bicu kengur (Radivoje Andric, 2004) i Ivkova slava (Zdravko Sotra, 2005) i kao reditelj Sedam i po (2007) i Cekaj me, ja sigurno necu doci (2009).
Nijedan od ovih filmova me nije narocito impresionirao, ali su neki od njih bili korektni.
Takav je slucaj i sa ovim filmom.
Nije mi sasvim jasno zbog cega je izabrana ovakva tema filma. Ali osim neobicnog izbora teme, ovaj film ni po cemu nije poseban. Iako je Momcilovic izgleda duboki humanista, seting je toliko neprilacno realistican da mi je bilo tesko povezati se sa njegovim junacima.
Usudjujem se da ocenim ovaj film
6/10
Prvi film pogledao negde u vreme kad se pojavio na dividiju i secam se da mi se tada svideo, ali ga nisam nikada reprizirao u celosti.
Nastavak je, cini mi se slabiji, ali je i dalje sasvim korektna satira.
Usudjujem se da ga ocenim
6/10
P.S.: Pogledacu ponovo prvi deo
Zbog istimenog albuma VIS Idoli ovaj roman sam zeleo da procitam jos krajem srednje skole.
Prilika se ukazala tek sada. Roman je cesto vrlo duhovit, ali govori duboke istine o ljudima koji su ziveli/zive na ovim prostorima. Veliki broj osobina glavnog lika - Andrije Gavrliovica primecujem kako u pripadnicima starijih generacija, tako i u sebi.
Ove osobine su sistemski uslovljene, te su stoga vrlo ceste.
Pokusacu da procitam jos neke romane ovog autora koiji mi je dosad bio poznat samo kao scenarista filma Vreme cuda (Goran Paskaljevic, 1989)
Radove ovog reditelja pratim vec duze vreme.
Reklama za film Y Tu Mamá También mi je bila poznata jos u vreme njegove redovne bioskopske distribucije. Bila je toliko upecatljiva da sam upamtio film, a pogledao sam ga negde pre destak godina i tada mi se svideo.
U medjuvrmemenu sam pogledao i Great Expectations (1998), Harry Potter and the Prisoner of Azkaban (2004), njegov segmet u Paris, je t'aime (2006), Children of Men (2006) i Gravity (2013).
Mislim da su njegova najbolja ostvarenja Children of Men (2006) i Y Tu Mamá También (2001) i Harry Potter and the Prisoner of Azkaban (2004).
Ovaj film je osvojio dva bitna Oskara (majbolja rezija i najbolji film van engleskog govornog podrucja), ali meni je popdilicno mlak.
Ovo je definitivno licna prica zasnovana na autobiografskim elementima.
Ono sto mi smeta je naravno klasni sukob u ovom filmu koji je ignorisan (ne moze se ocekivati da sluskinja u ovom filmu ima razvijenu klasnu svest, ali me to sprecava da se saosecam sa njenim likom, pa tako da nema empatije cak ni prilikom tragicnog dogadjaja koji dozivi u filmu).
Ipak, ne moze se mnogo toga zameriti ovom filmu, tako da
Se usudjujem da ga ocenim
7/10