Harry Potter and the Deathly Hallows Part 2 (David Yates, 2011)

Finalni deo ovog filmskog serijala predstavlja izvesni iskorak u kvalitetu, ali Zatvorenik iz Azkabana i dalje ostaje najbolji u ovoj franšizi.

Na moju veliku žalost ni Gospodar Prstenova ni Hari Poter nisu uspeli da mi ponude eskapističku fantaziju za kojom sam tragao.

Očigledno sam prerastao ovakav tip filmova, samo sebi nisam želeo da priznam. Ali nije da mi žao zbog toga.

Usuđujem se da ocenim ovaj film

7/10

Harry Potter and the Deathly Hallows: Part 1 (David Yates, 2010)

Ovaj film sam prvi put pogledao u TC Usce, dok je ovaj bioskop i dalje bio pod nazivom Kolosej.

Sećam se da tada nisam bio naročito impresioniran ovim film.

Slično je i danas, nakon gotovo 9 godina.

Ovo je i po sadržaju i po formi  vrlo osrednji film koji me ni na koji način ne stimuliše.

Jednio što mi se sviđa su solidni kompjuterski efekti, intersantna paleta hladnih boja i pristojna scenografija...

Sve ostalo ne vredi pomenuti

Usuđujem se da ocenim ovaj film

6/10

Harry Potter and the Half-Blood Prince (David Yates, 2009)

Ovo je vrlo mračan film koji je sasvim pristojno režiran. Ipak, nikako nije uspevao da mi privuče pažnju. Odgledao sam ga iz tri puta i zaista nisam mogao da ga pratim.

S toga se ne usuđujem da ocenim ovaj film.

Noje sve četiri knjige (Aronovski, Hendel, Anrišon, Darkwood, 2014)

Film Noje (2014) Aronofskog verovatno smatram za najslabiji film u njegovom opusu. Ova grafička novela je takođe, vrlo neimpresivna.

Iako je crtež dobar, sam scenario je dosta slab, pa nisam uživao čitajući je.

 Treća knjiga: Voda stade osvajati svet je jedina koja je ponudila iole pristojnu zabavu.

Skins Druga sezona (created by Jamie Brittain, Bryan Elsley, 2008)

Pogledao sam drugu sezonu ovog serijala, koji počinjem da cenim sve više.

Na momente deluje kao da na silu želi da stvori dubinu, zbog toga što su neke situacije neuverljivo rešene. Ali baš to je zapravo glavni kvalitet ovog serijala.

On obrađuje vrlo delikatne teme sa kojima se svi ljudi, pa i tinejdžeri susreću. Serijal opisuju načine na koje se mladi ljudi pokušavaju da se izbore sa nadolazećim problemima odraslih...

Usuđujem se da ocenim drugu sezonu

9/10

Harry Potter and the Order of the Phoenix (David Yates, 2007)

Iako korektno režiran, film nije uspeo da me uvuče u svoj svet, pa sam ga pratio nedovoljno posevećen.

Ovo je solidan nastavak, ali za moj ukus vrlo osrednji film.

Usuđujem se da ga ocenim

7/10

Harry Potter and the Goblet of Fire (Mike Newell, 2005)

Četvrti deo je svakako bolji od prva dva, ali je ipak slabiji od trećeg dela. Za moj ukus film je nedovoljno posvećen razvoju priču i stvaranju specifične atmosfere. Istovremeno previše je usmeren na akciju i vizuelno nije naročito interesantan.

Usuđujem se da ga ocenim

7/10

Harry Potter and the Prisoner of Azkaban (Alfonso Cuarón, 2004)

U poređenju sa prva dva dela, ovaj film je upadljivo vizuelno mračniji (drugačija paleta boja – preovlađuju hladne boje, scenagrafija i lokacije snimanja imaju gotski stil – film me je podsetio na Burtonov Sleepy Hollow (1999), za vreme kvidič utakmica – pada kiša, često pada sneg...)

Likovi su nijansiraniji – nema jasne podele na dobre i zle.

Ovaj deo je oduvek bio moj omiljeni deo Poter trilogija.

Vratio mi je želju da nastavim sa ovim mini filmskim maratonom.

Usuđujem se da ocenim ovaj film

9/10

Taksi bluz (Miroslav Stamatov, 2019)

Ovaj film je relativno uspešan pokušaj komercijalnog filma u našim uslovima. Filmovi Mali Budo (2014)  Afterparty (2017) i Patuljci sa naslovnih strana (2018) koje sam nedavno pogledao bi bili uporedivi sa ovim.

Iako Tasksi Bluz nije sasvim loš film, Bećkovićev i Bursaćev film su kvalitetom superiornija i zabavnija ostvarenja. Dok je Milinkovićev film, iako pun potencijala, ipak slabije ostvarenje.

Dok je početak obećavao, već nakon pola sata postalo je jasno da su dometi ovog filma vrlo kratki.

Usuđujem se da ga ocenim

7/10

The Awful Truth (Leo McCarey, 1937)

Ovaj film sam pogledao vrlo davno, negde početkom studija 2008. ili 2009.

Film mi se tada vrlo svideo, verovatno zbog njegovog izuzetnog scenarija.

Sada sam ponovo pogledao ovaj film i još jednom me je uspešno zabavio.

Vrlo brz ritam vrcavih dijaloga, stvorio je dinamiku u vizuelno vrlo monotonom  filmu.

Imajući na umu vreme u kome je ovaj film snimljen i činjenicu da ga je režirao politički konzervativac Leo McCarey (javno se okrenuo protiv kolega levičara početkom Hladnog Rata), ignorisaću imanentni rasizam ovog filma.

Usuđujem se da ocenim ovaj film sa

9/10