Seinfeld Sedma sezona (Larry David, Jerry Seinfeld, 1995 - 1996)

Pogledao sam sedmu sezonu.

Ono što mi se definitivno nije svidelo je to što u ovoj sezoni postoji nasnimljeni smeh publike.

Gotovo sam siguran da ga u prethodnim sezonama nije bilo.

Kvalitet polako opada, ali način na koji je razrešena Džordžova (Jason Alexander) veridba je zaista impresivan.

Kadrovi iz prve i poslednje epizode i momenti u kojima se Džordž i Džeri odlučuju na veridbe ulaze u anale ovog serijala.

U 15oj epizodi imamo negativnu reprezentaciju Srba.

Usuđujem se da ocenim sedmu sezonu sa

6/10

Beginners (Mike Mills, 2010)

Želeo sam da mi se ovaj film svidi, ipak već posle petnaestog minuta sam shvatio da verovatno neće.

Ipak film je sasvim pristojan ali zaista ne mogu dase otmem utisku da je nekako previše promišljen ili pak, napravljen tako da komunicira za već unapred zamišljenom publikom.

Deluje više kao namenski napravljen film nego kao autorski izraz (bez obzira na činjenicu da je delimično autobiograski).

Nedavno sam ovo doživeo gledajući Ladybird, ali taj film ipak deluje iskrenije.

Čak mi se i Milsov kasniji film 20th Century Women svideo više od ovog.

Ipak, pratiću rad ovog reditelja, iako mi deluje da radi isto što i Wes Anderson, Todd Solondz, Spike Jonze, Charlie Kaufman i Michael Gondry ali na ne naročito dobar način.

Usuđujem se da ocenim ovaj film

6/10

Sanjati otvorenih očiju Monografija FEST-a 1971-2011 (Ivan Karl, 2012, Službeni glasnik)

Pročitao sam ovu monografiju u par dana.

Monografija gotovo da nema nikakvu težinu, ali budući da je FEST dugogodišnja manifestacija, ova monografija je nužno svedok vremena.

Ono što mi se svidelo je izostanak idelizovane slike prošlosti (šesto se pominju problemi sa titlovima tokom prvih godina festa i nezadovoljstvo autora koji su posećivali ovaj festival).

Drugi primerak ove knjige prodati ili pokloniti...

Bronson (Nicolas Winding Refn, 2008)

Pogledao sam ovaj film koji je već duže vreme u mentalnoj vočlisti.

Nije mi se naročito svideo.

Refn dobro kadrira, film jeste vizuelno stimulativan, ali ipak izgleda nekako ne naročito ambicizno.

Deluje kao mali film koji je rađen na brzinu i koji je možda nedovoljno promišljen.

Ipak, ovo je sasvim pristojan film.

Pa se usuđujem da ga ocenim

7/10

Love Treća - Finalna Sezona (2018, kreatori Judd Apatow, Paul Rust i Lesley Arfin, prikazuje se na Netflix-u)

Uprkos nekim nedostacima (posebno vrlo nevešto manipulisanje odnosom dva glavna aktera u jedanaestoj epizodi), ovo je i dalje jedna od mojih omiljenih serijala u poslednjih par godina. Tako da sam je pogledao u par dana.

Budući da je ovo finalna sezona, ova serija ostaje kao mali dragulj i nešto što ću sigurno ponovo pogledati. Čitav serijal zaslužuje 10/10.

Što se ove sezone tiče,

Usuđujem se da je ocenim

9/10

Kako reči menjaju značenje (Antoan Meje, Službeni glasnik 2009)

Pročitao sam ovu knjigu u jednom danu 11.03.2018, ali nije mi bila naročito interesanta, očekivao sam više.

U svom izlaganju autor se previše oslanja na konkrentne primere iz razlilčitih jezika.

Teorijska snaga je relativno slaba.

Ponekad citira Emila Dirkema i ulazi u probleme vezane za odnos društvenih klasa i jezika kojim se služe.

Ipak, sumnjam da ću se ikada vratiti ovoj knjizi.

Thor Ragnarok (Taika Waititi, 2017)

Odlučio sam da pogledam ovaj film zbog njegove relativno visoke ocene na metakritiku i zbog činjenice da ga je režirao Taika Waititi.

Mislio sam da može ponuditi nešto više od infantilističke fantazije.

Nažalost, iako kvalitetom verovatno nadilazi slične filmove, ovo i dalje nije naročito dobro ostvarenje.

Uprkos vizelnoj lepoti, na momente vrcavim dijalozima i relativno živopisnim likovima, ne bih rekao da ovaj film zaslužuje moju pažnju i to najviše zbog njegovog nejasnog fokusa i potrebe da se uklopi u žanrovske konvencije.

Usuđujem se da ga ocenim

6/10

Protiv Kinga (Dragan Jovanović, 1974)

Ovaj film mi je poznat još od ranog detinjstva.

Budući da je scenario napisao Gordan Mihiić, odlučio sam da ga ponovo pogledam.

Ukoliko ovaj film posmatram kao film za deceu (što on svakako jeste) mogu reći da je prilično pristojan.

Ipak, emotivna sećanja vezana za neke slike su snažnija od onog što sam osetio tokom ponovnog gledanja čitavog ovog filma.

Ipak, ne žalim što sam reprizirao ovaj film, jer se definitivno radi o sasvim solidnom ostvarenju koje bih preporučio mlađim osobama.

Usuđujem se da ocenim ovaj film

6/10

P.S.: Mislim da je film u celosti snimljen u Zemunu.

Baby Driver (Edgar Wright, 2017)

Sebe smatram poštovaocem rada Edgara Rajta.

Prvi susret sa njim bio je tokom gledanja filma Hot Fuzz (2007), nakon toga pogledao sam Shaun of the Dead (2004) TV seriju Spaced (1999-2001), Scott Pilgrim vs. the World (2010) i The World's End (2013).

Svi njegovi dosadašnji radovi su mi se svideli. Dodela Oskara me je podsetila da on ima novi film.

U ovom filmu sam zaista uživao, posebno do početka njegovog razrešavanja, tj. negde do 80og minuta.

Do ovog momenta, film je zaista besprekoran. Način na koji Wright montira (mnogo kratkih rezova) uspevaju da daju dodatnu dinamiku, već dinamičnim kadrovima koji prikazuju vrlo precizno snimljene kaskaderske bravure.

Da je film razrešen na bolji i manje konzervativan način, ovo bi definitivno bio jedan od najboljih filmova koje sam pogledao otkako pišem ovaj blog. Ovako

Usuđujem se da ga ocenim

8/10

P.S.: Na momente me je podsetio na film Kick-Ass (2010), mada nisam siguran zbog čega.

90. dodela Oskara

Pogledao sam snimak devedesete dodele Oskara. Nisam siguran šta da misilim o čitavoj ovoj ceremoniji...

Ukoliko na njegu gledam kao na priliku za slavljenja najvažnije umetnosti, onda je prihvatljiva.

Par montažnih sekvenci prikazane tokom dogadjaja su zaista uspele i izgledaju kao da slave umetnost, pa tako i zavređuju pažnju.

Ipak, tokom gledanja nisam mogao da se oduprem misli koliko je jadno pripremiti govor (i držati ga u džepu) a ne dobiti Oskara ili pak koliko je jadno dobiti Oskara, a onda čitati sa papira imena ljudi...

Vrlo često je ova ceremonija delovala potpuno besmisleno...

Ipak, budući da nedovoljno pratim dešavanja u filmskoj industriji, dodelu Oskara sam posmatrao kao pregled filmova koje sam možda propustio.

S toga ima izvesnu vrednost...

Better Things Prva Sezona (Pamela Adlon, Louis C.K., 2016)

Serijal napravljen od strane zrelih ljudi, za zreliju publiku.

Gotovo da je bespotrebno reći da se ne osećam kao deo te publike. Mada, čini mi se da ipak osećam i razumem i razumem ova serijal.

Vrlo jednostavna i  izuzetno napisana, deluje kao Horace and Pete za samohrane majke sa tom  razlikom što je ovaj serijal ipak prijemčivijeg formata kojim se obuzdava, možda i sputava stvaralačka energije dva autora koji razumeju život (ili koji stvaraju takvu iluziju).

Iako je ova serija daleko od toga da je pravljena kao za mene, njen kvalitet nadilazi sve razlike, pa ću je verovatno pratiti i dalje.

Usuđujem se da ocenim prvu sezonu

8/10

Grave (Julia Ducournau, 2016)

Intrigantan film čije mi značenje ipak izmiče. Bez obzira na to i utkos činjenici da mi je na momente bio dosadan, mislim da je film koji zavređuje pažnju. Pratiću dalje radove ove mlade rediteljke....

Što se ovog filma tiče...

Usuđujem se da ga ocenim

7/10

The Shape of Water (Guillermo del Toro, 2017)

Do sada sam pogledao više filmova ovog reditelja. Pre gotovo godinu dana pogledao sam Crimson Peak kojim nisam bio impresioniran.

Nisam naročito impresioniran ni ovim filmom, ali on deleko bolji, možda je jedini problem koji imam sa ovim filmom je što on, ipak nije Panov Lavirint (tj. emocionalno sećanje koje vezujem za ovaj film koji sam pogledao vrlo davno).

Film govori o marginalcima, usamljenicima, sanjarima (svakako nije slučajno što glavni akteri žive iznad bioskopa) ali je namenjen svakome, jer su svi ponekad na margini, usamljeni i pokušavaju da sanjaju.

Standardno za Giljerma vizuelno lepo priča vrlo ljudsku priču, čija je ljudskog umanjena nekim scenama (u kojima su glavni akteri vrlo grubi prema liku koji tumači Michael Shannon).

Iako ima izvesnih nelogičnosti, vrlo sam zadovoljan ovim filmom.

Pa se usuđujem da ga ocenim

9/10

Lady Bird (Greta Gerwig, 2017)

Coming of age je jedna od tema koje su mi vrlo bliske, pa mi je tako ovaj film i privukao pažnju.

Film je vrlo ujednačen i precizan,a  imajući na umu de je ovo tek drugi film relativno mlade Grete Gerwig, koja mi je poznata  još od filma Side by Side (2012), to još više dobija na značaju.

Emocionalna identifikacija sa ovim filmom izostaje, ali je Gerwig pokazala da zna kako da artikuliše ono što želi da kaže.

Pratiću i njen dalji rad, a što se ovog filma tiče...

Usuđujem se da ga ocenim

7/10

Majstor i Šampita (Svetislav Prelić, 2006)

Neki od filmova Svetislava Preilića su mi bili poznati od ranije. Šećerna vodica (1983) i Poltorn (1989) sam pogledao sam pogledao i po više puta, ali nikad u ceili i sa potpunim posvećenjem. Ipak čini li su mi se da imaju šta da ponude, sa ovim filmom to pak nije slučaj.

Ovaj film deluje kao niz nepozvezanih duhovitih epizoda, koje zapravno nisu smešne. Na um mi padaju druge neuspele komedije poput filma Laf u srcu, filmovi Milana Jelića i delovi Žikine dinastije.

U filmovima oviog tipa mi je zaista teško da pronađem nešto za sebe...

Usuđujem se da ocenim ovaj film

5/10