Reditelj ovog filma mi je na prvom mestu poznat kao scenarista jednog od omiljenih filmova ikada The Social Network (David Fincher, 2010) i još par drugih filmova prema kojim sam bio manje ili više indiferentan i kao kreator korektne serijala The Newsroom. Ono što je karakteristično za većinu radova ovog scenariste su dugački scenariji. Likovi koje je on pisao gotovo neprestano pričaju, takav je slučaj i sa ovim filmom. To je i glavni problem ovog filma, premalo stvari se govori kroz sliku. Još jedan problem je nedovoljna fokusiranost na likove, jednostavno ima ih previše i nije bilo dovoljno prostora za razradu svakog ponaosob.
Usuđujem se da ga ocenim
6/10
Moj prvi susret sa ovim reditelj je bio pre nekih 7, 8 godina kada sam pogledao njegov Prisoners, nedugo zatim sam pogleda i Enemy. Prvi film me je zabavio, drugi baš i ne, ali mi se činilo da ovaj reditelj ima što da ponudi. To je potvrdio filmom Arrival, koji mi se ipak nije naročito svideo, to nije bio slučaj sa filmom Blade runner 2049.
Iako korektan i vizuelno zanimljiv, Dune deluje kao polovina filma. Iako zabavan, deluje nezaokruženo, tako da je definitivno slabiji od već pomenutog Blade Runner 2049.
Usuđujem se da ga ocenim
7/10
P.S.: Film sam pogledao u jedinoj Imax sali u Srbiji i budući da je ovo prvi put da gledam film u takvoj sali, bio sam razočaran kvalitetom projekcije. Čini mi se da platno ipak nije toliko impresivno veliko (mislim da je u nekim drugim Cineplexx salama, čak i veće) zvuk deluje za nijasnu kvalitetnije, ali meni to nikada nije bilo toliko bitno. Za cenu karte od 990 dinara sam očekivio više. Ipak, na subotnjoj projekciji u 19h sala je bila više od 70 posto puna. Posetiću još neku Imax salu ne bi li se uverio...
Iako druga sezona nastavlja u sličnom stilu kao prva, čini mi se da za nijansu ozbiljniji i da se trudi da se razviji. Pored toga, bila je zadovoljavajuće zabavna, tako da
Se usuđujem da je ocenim
7/10
Već sam pogledao neke filmove u kojima je Steve Martin potpisan kao scenarista. Ipak, otkako pišem ovaj blog pogledao sam samo Bowfinger. Prva sezona ima deset epizoda neujednačenog kvaliteta, ali su dovoljno dobro napisane da sam uspeo da ih pogledam sve. Ako bude bilo druge sezone, verovatno ću je pogledati. A ono što ću svakako uraditi, jeste posvetiti se ostalim Martinovim radovima, između ostalih i jednom od voljenih filmova iz perioda destinjstva Three Amigos! (John Landis, 1986)
Usuđujem se da ocenim prvu sezonu sa
7/10
Ostala osvarenja ovog reditelja mi nisu poznata, a ovaj atmosferičan film mi je teško držaoo pažnju.
Ipak, kadrovi su na momente izuuzetni, iako spori. Usled dužine kadrova, čini se da film traje znatno duže od osamdesetak minuta.
Film gotovo da nema dijaloga, pa me je podsetio na film A Gentle Woman - Une femme douce(1969, Robert Bresson).
Iako ga nisam posvećeno pratio
Usuđujem se da ga ocenim
8/10
Reditelj ovog filma potpisan je kao scenarista dve epizode jednog od omiljenih serijala Freaks and Geaks (2000) koju ću uskoro reprizirati i kao scenarista ne naročito omiljenih School of rock (2003) i Nacho Libre (2006). Takođe je napisao i režirao Enlightened koji je ostavio dobar utisak na mene.
Što se ovog filma tiče, on je sasvim korektan, iako je po mnogo čemu tipičan. Problemi sa kojima se sreće glavni lik filma iz kojih proizilazi preispitivanje sopstvenog mi deluju kao da su karateristični za mlađe, još uvek "nepronađene" ljude. Ipak, oni deluju ubedljivo i sasvim realno. Tako da film uglavnom funkcioniše.
Usuđujem se da ga ocenim
7/10
Ovaj film me je podsetio na Us, ali su ipak umnogome različiti. Fokus u ovom filmu je suženij, intimniji i film je manje društveni komentar, a više priča o romantičnim odnosima muškarca i žene.
Film je uglavnom zabavan, na momente duhovit. Iako je ideja koja stoji iza ovog filma smislena, on mi nekako deluje previše "malo" i jednostavno.
Ipak, pratiću i dalje radove ovog reditelja.
Što se ovog filma tiče
Usuđujem se da ga ocenim
7/10
