Kolt 15 GAP (Jovan Jovanović, 1971)

Pogledao sam ovaj film reditelja jednog od mojih omiljenih tinejdžerskih filmova Mlad i zdrav kao ruža. Ovaj film je u mnogo čemu sličan kako MIZKR tako i filmu Izrazito ja.

 Iako mi se čini kao izuzetno interesantna i inteligentna osoba, izgleda da je Jovanović prsao nakon devedesetih.

Ipak, ovaj film ima izvesnu težinu, tako da ću pogledati i ostale Jovanovićeve filmove, ukoliko uspem da ih nađem.

Usuđujem se da ocenim ovaj film sa

8/10

Master of None Druga sezona ( Aziz Ansari, Alan Yang, 2015– )

Pogledao sam drugu sezonu ovog serijala i čini mi se da je bolja od prve, ali je ostavila slabiji ožutisak na mene.

      U ovoj sezonu autori su dobili više slobode, pa je manje konvencionalno snimljena i montirana nego prva sezona. To je ono što je dobro.

Ono čime nisam zadovoljan je pisanje, iako često vrlo dobro, posmatrano sa ličnog nivoa, scenariji sadrže dosta iritantnih delova (posebno momenti fetišizacije hrane).

Ipak, sezona je bila gledljiva, pa ću nastaviti da pratim i buduće.

Usuđujem se da je ocenim

7/10

P.S.: Ova sezona me je upoznala se sa hitom Vengabus, koja mi izgleda kao deo mog detinjstva (kao i Bilo bi dobro za tebe Branke Sovralić - zvuči poznato, ali ipak nisam siguran da li je se sećam).

The Lovers & the Despot (Ross Adam, Robert Cannan, 2016)

U okviru festivala slobodna zona, pogledao sam ovaj film u bioskopu „Kruševac“ 21.05.2017. godine. Nisam siguran šta da mislim o filmu, priča je pristojno razvijana, ali je film ideološki vrlo diskutabilan. Naime, odnos prema socijalizmu je klasično, zapadnjački ograničen.

Korišćenje reči sa negativnim konotacijama (despotija i totalitarizam) za socijalistički poredak uz istovremeno povezivanje pojmova sa pozitivnim konotacijama  (zemlja slobodnih, umetničke slobode, kvalitet produkcije, filmsko umeće) za kapitalističke zemlje i Zapad.

Ignorišući ovaj politički momenat, može se reći da je film relativno uspeo. Ipak budući da se radi o filmu koji pretenduje na edukacijsku ulogu, ovaj film je prilično ograničen....

S toga se usuđujem da mu dam možda neralno nisku ocenu

3/10

Poesía sin fin (Alejandro Jodorowsky, 2016)

U okviru festivala Slobodna zona, besplatno sam pogledao najnoviji film Aleksandra Hodorovskog. Iako mi je dosta simbolike filma ostalo nejasno, film mi se svideo.

Hodorovski je ovim filmom potvrdio svoje umeće, u kojem sam uživao čitajući njegovu Kastu Metaborona, krajem 2008. godine.

Sam film je gotovo autobiografska priča o njegovom umetničkom stasavanju.

Na momente dosadan, na momente zabavan, na momente neprijatno eksplicitan uspeo je da me pokrene da razmišljam.

Usuđujem se da ocenim ovaj film, iako mu projekcija u lošem kruševačkom bioskopu nije išla na ruku

8/10

Masters of Sex Četvrta sezona (Michelle Ashford, 2013 - )

Konačno sam pogledao četvrtu sezonu ovog serijala i moram priznati da je poprilično dobro napisana, ali očekivano konvecionalno režirana. Budući da režija za serijski program sekundarna stvar, mogu reću da je ovo uspela sezona.

Nastavljajući u duhu prethodnih sezona, novih deset epizoda uspevali su da mi održe pažnju (uvođenjem novih likova, razvijanjem starih (posebno je interesantna transformacija kroz koju prolazi Libi)).

Iako iz moje perspektive ova serija nikada neće biti dobra kao Mad Men, ipak je došla (po utisku koja je ostavila na mene), dovoljno blizu jednom od mojih omiljenih tv serijala.

Nastaviću da gledam.

Usuđujem se da je ocenim (iako nemam jasne referente).

8/10

Manchester by the Sea (Kenneth Lonergan, 2016)

Pogledao sam ovaj film, nije mi se svideo. Obična ljudska priča, ispričana na konvencinalan način.

Iako je u određenim momentima ovaj film u meni izazvao izvesnu dozu empatije, ovo nije bilo dovoljno da mi se ovaj film svidi.

Reditelj ovog filma je ujedno i scenarista. Čak je i scenario osrednji.

Film je relativno sasvim pristojan, ali je za gledaoca za znatno kraćim filmofilskim stažom.

Usuđujem se da ocenim ovaj film

5/10

Mi nismo andjeli 2 (Srdjan Dragojevic, 2005)

Pogledao sam drugi deo filma koji zaista deluje kao da je napravljen isključivo zbog novca, tj. na silu.

Film predstavlja niz epizoda koje jesu povezane, ali ipak film deluje kao nekompletno.

Možda je ovaj utisak uslovljen time što je prvi deo film neuporedivo bolji i čini mi se neviđeno nadahutiji.

Izgleda da se Dragojeviću ostvarila želja (koju je izrazio u jednom intervjuu na početku karijere) da postane producent. Šteta što je sa ulogom producenta preuzeo i sve negativne konotacije koje se vezuju za ovaj pojam, pa je napravio film bez duše...

Usuđujem se da ocenim ovaj film sa

5/10

P.S.: Autorefeksija je prisutna tokom čitavog filma, eksplicitno se naglašava da je film napravljen isključivo zbog novca, na šta se može gledati kao na pozitivnu stranu ovog filma.

Zbog čega ovo radim?

Ovaj blog predstavlja neku vrstu ličnog dnevnika o stvarima koje gledam, čitam i slušam. Trudim se ostavim bar jednu rečenicu o svakom filma koji pogledam...

Analize su nekompletne, ponekad nekoherente. Ali budući da da imaju gotovo isključivo dokumentarističku svrhu i da ne dobijam novac za ovo, dozvoljevam sebi da tekstovi deluje neuredno, nepromišljeno i nekompletno...

Crimson Peak (Gullermo del Toro, 2015)

Pan’s labyrinth film ovog reditelja, pogledao sam negde u vreme kada se pojavio na DVD-ju, verovatno 2007. godine. Sećam se da mi se film poprilično svideo.

Sve ostale filmove (Hellboy, Blade II, The Devil’s Backbone) ovog reditelja pogledao sam pre 2007 godine. U sećanju mi je kao vrlo dobar ostao i The Devil’s Backbone.

Nakon Panovog lavirinta, nedavno sam pogledao par epizoda The Strain serijala, koji je urađen po Gilermovoj zamisli. Ni taj serijal mi se nije naročito svideo. Ovaj film je ostavio sličan utisak.

Vizuelno lep, priča na običan način prilično ne neobičnu priču. Već posle desetak minuta, stiče se utisak da će film biti mlak do svog kraja, a prilično ne dinamično montirana poslednja četvrtina ovog filma - potvređuje opšti mlaki utisak.

Ipak, pored toga što me je podsetio na izuzetan film Tess (Romana Polanskog), takođe me je podsetio da Del Toro ima izvesnog talenta i da zaslužuje da mu podsetim malo više pažnje.

Ovo konkretno znači da ću u narednom periodu pogledati neke od njegovih već propuštenih filmova, ili pak da ću ponovo pogledati Panov lavirint.

Usuđujem se da ocenim ovaj film

6/10

Flowers (Will Sharpe, 2016 - )

Pogledao sam prvu sezonu serijala vrlo mladog autora, čiji ću rad pratiti ubuduće.

Ovih prvih šest epizoda su vrlo lepo snimljene (usamljene kuće i oblačno vreme doprinose depresivnoj atmosferi serije).

Likovi pristojno razvijeni, dijalozi dobro napisani.

Usuđujem se da dam ocenu

8/10

Kako sam sistematski unisten od idiota (Slobodan Šijan, 1983)

Pogledao sam ovaj Šijanov film po prvi put. Nisam ga sasvim razumeo. Na prvom mestu nisam siguran na kojeg idiota se odnosi naslov (da li na svog gazdu ili na vrh socijalističke nomenklature). Osnovni problem ovog film je to što metafora, kao i u Markovićevom filmu Majstori, majstori nije sasvim jasna, a možda i ne postoji.

Pretpostavljajući da nema metafore, može se reći da je ovaj film relativno uspela priča o jednom hipohondru koji nije uspeo da nađe svoje mesto u društvu.

S toga se usuđujem da ocenim ovaj film sa

7/10

Japan A Story of Love and Hate (Sean McAllister, 2008)

Pogledao sam ovaj dokumentarac i nije mi se svideo. Njegov kvalitet ne prevazilazi okvire prosečnog televizijskog programa.

Nerazumevanje japanske kulture izraženo u filmu od strane reditelja ne proizilazi iz specifičnosti japanske kulture, već je uslovljeno ograničenošću i konzervativnošću zapadnjačkog reditelja za kojeg je Japan ostao enigma i nakon više godina provedenih tamo.

Ako se na dokumentarac gledao kao na priču o jednom čoveku, protagonisti priče, može se reći da film ima nekih vrednosti. Ipak i one su ukaljane na silu ubačenim scenama koje sugerišu mogući hepi end (upoznavanje roditelja svoje partnerke).

Usuđujem se da ocenim ovaj film

6/10

The Simpsons Jedanaesta sezona (Matt Groening, 1989 - )

Pogledao sam 11 sezonu ovog serijala i bila je zadovoljavajuće zabavna. Nastaviću da gledam.

Spisak referenci u ovoj sezoni:

E10 Little Big Mom naslov referiše na Little BIg Man 1970

E13 Na 17:01 Charlie and the Chocolate Factory

E15 Missionary Impossible naslov referiše na Mission Impossible 1996

E17 Bart to the Future (naslov referiše) i 18:22 The Shining 1980

E19 19:25 Cool Hand Luke

E20 10:16 Dawn of the Dead 1978

Usuđujem se da je ocenim

7/10

F for Fake (Orson Welles, 1973)

Vrlo interesantan film koji sam gledao sa nedovoljnim posvećenjem (pospan). Pored ovog, od Velsovih filmova sam, do ovog perioda u životu pogledao još i Citizen Kane (dva ili tri puta, ), The Magnificent Ambersons (pogledao jednom pre više od šest, sedam godina), The Lady from Shanghai (jednom pre tri, četiri godine) i Touch of Evil (dva puta). 

F for Fake me je podsetio koliko je Vels dobar reditelj, ali ipak me nije nagnao da se značajnije aktiviram i ponovo pogledam neke njegove radove.

Ipak, film ima smisla ponovo pogledati, što ću nekad i uraditi.

Danas se usuđujem da ocenim ovaj film sa

7/10

Taxi Tehran (Jafar Panahi, 2015)

Ovo je moj prvi susret sa ovim rediteljem. Film je naparavljen u neobičnim okolnostima koje reflektuju rediteljevu borbu sa cenzurom.

Film je suštinski manifest o besmislenosti cenzure (ključnu rečenicu izgovara devojčica kada se pita kakvo je to društvo koje proizvodi određene situacije, a ne dozvoljava da se o njima priča). Nije problem u ljudima koji pričaju o tim stvarima (autoru filma), već je problem u društvu (državnim organima) koje proizvodi takve stvari.  

Ovaj film ima svoju težinu i reditelj je očigledno inteligentan čovek, ali okolnosti u kojima je napravljen film (film je gotovo u potpunosti snimljen malim kamerama smeštenim u automobilu i bukvalno čitav film je sačinjen od par gotovo istovetno komponovanih kadrova koji se smenjuju) onemogućuju da mi se ovaj film svidi.

Dakle film mi se nije svideo, ali poštujem njegovog reditelja (možda je film namerno sniman u automobilu kao simbol zatvorenosti i ograničenosti cenzorskih organa – ali budući da nedovoljno poznajem Iransko društvo, mislim da nema smisla da govorim o tome). Pratiću buduće filmove ovog reditelje u nadi da će ih snimati na drugačiji način.

Usuđujem se da ocenim ovaj film

7/10