L'amatore (Maria Mauti, 2016)

Ovo je film o životu meni nepoznatog arhitekte Pijera Portalupija.

Obliato korišćenje arhivskih snimaka proizvodi osećanje neposrednosti pomoću kojih se život ovog neobičnog čoveka približava gledaocu.

Sasvim pristojan mali film koji sam pogledao na kruševačkim otvorenim pazenima u okviru ’’festivala’’ evropskog filma realizovanog kroz saradnju niškog bioskopa kupina i sportskog centra Kruševac.

Usuđujem se da ga ocenim

7/10

The Killing of a Sacred Deer (Yorgos Lanthimos, 2017)

Sa radom ovog reditelja sam se upoznao putem film The Lobster (https://gledamcitamslusampisem.blogspot.com/search?q=lobster)

Njegov novi film mi deluje kao znatno manje pretenciozno i zrelije ostvarenje.

Doza mističnog koja se provlači kroz čitav filma daje mu izvesnu težinu koju, čini mi se, nije posedovao njegov prethodni film.

Film je zanimljivo snimljen sa pojedinim vrlo uspelim kadrovima.

Pratiću i dalje radove ovog reditelja.

Što se ovog filma tiče.

Usuđujem se da ga ocenim

8/10

Koraci kroz magle (Žorž Skrigin, 1967)

O Žoržu Skriginu, osim toga što je autor ikoničnih fotografija znam vrlo malo.

Ovaj film nije stvorio naročito želju da o njemu nešto saznam.

U mnogome mi je smetala njegova bezočna idealizacija partizanskog pokreta (pokazana u dijalozima nemačkih okupatora). Ipak, moram pohvaliti izostanak bilo kakvih oblika demonizacije (koje znaju da budu česte u partizanskom filmu).

Scenario je na momente dubokouman, a na momente nekontrolisano propagandan.

Kadrovi su pristojno komponovani, ali su daleko od fotografija koje je Skrigin snimio.

Možda ću nekad pogledati još neke od njegovih filmova.

Što se ovog filma tiče

Usuđujem se da ga ocenim

6/10

Vreme ljubavi (Vladimir Petrić i Nikola Rajić, 1966)

Ovaj  omnibus sam pogledao, na prvom mestu zbog scenarističkog dvojca - Gordan Mihić i Ljubiša Kozomara.

Film se sastoji iz dve priče - Kavez i Put.

Prvu je režirao meni nepoznati Vladimir Petrić i priča je jednostavna, ali uspela.

Put je režirao Nikola Rajić (Ima ljubavi, nema ljubavi – 1968) i mogu reći da je njegovo kratko ostvarenje znatno bolje od već pogledanog  dugometražnog.

Ne postoji snažna veza između ove dve priče, ali obe su dovoljno interesantne.

Usuđujem se da ocenim ovaj omnibus

7/10

Blade Runner 2049 (Denis Villeneuve, 2017)

Originalni Blade Runner sam pogledao jednom – tokom srednje škole. Iako sam verovao da mi se taj film sviđao, mislim da ga nisam potpuno razumeo, ali sam ipak, zbog njegove reputacije, uvek govorio da je to izuzetan film.

Sa rediteljem Blade Runner 2049 sam se upoznao preko filma Prisoners (2013) koji mi se dosta svideo, zatim sam pogledao enigmatični The Enemy (2013) kojim nisam bio oduševljen a to je bio slučaj i sa filmom Arrival (2016).

Ipak, ovaj film mi se svideo. Vizuelno vrlo stimulativan uspevao je da mi drži pažnju.

Pogledaću i ostale filmove ovog reditelja, jer smatram da to zaslužuje.

Što se ovog filma tiče.

Usuđujem se da ga ocenim

8/10

Palma među palmama (1967, Milo Đukanović)

Ovim filmom Milo Đukanović se ustoličuje na poziciju značajnih reditelja koji  su obrađivali društvene probleme real-socijalističkog poretka.

Iako mi se Inspektor (1965) lično više svideo, nakon ovog filma ću definitivno pokušati da pogledam sve Đukanovićeve filmove.

Usuđujem se da ga ocenim

7/10

Sex and the City Treća sezona (Darren Star, 2000)

Nema drastičnih promena ni u ovaj sezoni. Sezona je ujednačeno prosečna.

Ipak, pokušaću da pogledam serijal do kraja.

Što se tiče ove sezone

Usuđujem se da je ocenim

6/10

Praznik (Đorđe Kadijević, 1967)

Zanimljiv debitantski film. Mada nisam siguran zbog čega je svrstavan u crni talas jer u načelo negativno reprezentuje četnike što je bilo u skladu sa ideološkim normativima tog vremena.

Usuđujem se da ga ocenim

7/10

Breza (Ante Babaja, 1967)

Do sada nisam bio upoznat sa radovima ovog reditelja. Ovaj film je poprilično uspeo. Iako su mi dijalozi  često bio nerazumljiv, ovo je vizuelno vrlo lep film, pa mi to nije mnogo smetalo.

Usuđujem se da ga ocenim

8/10