Gone Girl (David Fincher, 2014)

Ovaj film sam prvi put pogledao kada se pojavio u bioskopima krajem 2014. godine. Tada mi se nije naročito svideo, sećam se da sam mu zamerio izvesne nedoslednosti koje sam primetio ponovo (nakon repriziranja).

Po svojoj strukturi ovaj film je donekle sličan prethodnom Finčerovom filmu u smislu da postojanja epiloga nakon glavne priče.

Ovaj film funkcioniše dobro i verovatno ima ujednačeniji ritam od prethodnog filma, ali ipak nisam siguran da razumem suštinu ovog filma.

Autorka scenarija je adaptirala sopstvenu knjigu koja je verovatno metafora za nešto. Nisam siguran da je Finčer razumeo tu metaforu, ali je ipak napravio zabavan film.

S toga se usuđujem da ga ocenim

8/10

The Girl with the Dragon Tattoo (David Fincher, 2011)

Film sam prvi put pogledao u bioskopu Kolosej, krajem 2011. godine. Tada je u meni izazvao mlake reakcije.

Danas, gotovo sedam godina nakon prvog gledanja, čini mi se da film doživljavam na sličan način.

Film uspešno  razvija misteriju, ali poslednjih dvadesetak minuta ovog filma (nakon razrešavanja misterije) deluju nalepljeno.  Smatram da ovih dvadest minuta potrebni filmu (jer definišu emotivne odnose između likova i na taj način zaokružuju priču), ali se ne uklapju dobro u celinu i trebalo ih je drugačije izmontirati.

Film ima sporiji tempo, ali mi uglavnom nije smetalo.

Ono što mi je smetalo jesu akcenti glumaca (koji simuliraju švedski engleski).

Usuđujem se da ga ocenim

7/10

P.S.: Trebalo je da pogledam originalni švedski film.

The Social Network (David Fincher, 2010)

David Fincher se dugo ubrajao među moje omiljene reditelje. Fight Club sam nekada vrlo voleo (a nakon repriziranja https://gledamcitamslusampisem.blogspot.com/search?q=fight+club).

Se7en (1995) sam takođe cenio, dok su Alien 3 (1992), Panic Room (2002), Zodiac (2007), The Curious Case of Benjamin Button (2008), The Girl With the Dragon Tatoo (2011) i Gone Girl (2014) nailazili na mlake reakcije.

The Social Network sam prvi put pogledao u Ster Cinema bioskopu u Delta Sitiju krajem 2010 godine. Sećam se da mi se tada vrlo svideo, nakon toga sam ga pogledao verovatno još dva puta i čini mi se da sam uvek uživao u njemu.

Nakon ponovnog repriziranja mogu da kažem da je ovo vrlo ujednačen film, umerenog tempa koji je uspevao da mi drži pažnju i kojem ću se svakako vratiti u budućnosti.

Usuđujem se da ga ocenim

9/10

Sex and the City Peta sezona (Darren Star, 2002)

Čini mi se da je ova sezona bila za nijasnu bolja od prethodne.

Možda je to zbog toga što ima samo osam epizoda, pa deluje zaokruženije i manje isprazno.

Usuđujem se da je ocenim

6/10

Hereditary (Ari Aster, 2018)

Bez ulaženja u dublju analizu, ovo je jedan od najboljih novih filmova koje sam pogledao od kako pišem ovaj blog.

Film je umnogome nalik na The Babadook i donekle nalik na The VVitch, ali mi se čini da je ovaj film za nijansu bolji.

Njegova otvorenost za interepretaciju mu obezbeđuje težinu koja nadilzi okvire žanrovskog ostvarenja.

Pratiću dalje radove ovog mladog reditelja.

Usuđujem se da ocenim ovaj film

9/10

The Simpsons Šesnaesta sezona (2004 – 2005)

Gledanje ove sezone se oteglo usled zaista osredenje napisanih epizoda. Ova i prethodna (petnesta) sezona su verovatno jedne od najlošijih sezona u čitavom serijalu.

Usuđujem se da je ocenim

5/10

Sex and the City Četvrta sezona (Darren Star, 2001 - 2002)

Želja za gledanjem ovog serijala konstantno opada svakom novom sezonom.

Četvrta sezona ne donosi nikakve promene.

Par duhovitih dosetki u moru osrednjih dijaloga.

Potrudiću se da završim ovaj serijal.

Što se ove sezone tiče

5/10

Soylent Green (Richard Fleischer, 1973)

Reditelj ovog filma mi je bio poznat po filmovima iz detinjstva Konan Uništitelj (1984) i Crvena Sonja (1985). Pored toga, ne znam gotovo ništa o kreatoru ovog filma.

Sam film ima jednostavnu formu, a priča je univerzanalna i aktuelna i danas (u doba sve veće prisutnosti genetski modifikovane hrane).

Usuđujem se da ga ocenim

7/10