Pored dokumentaraca Poludeli ljudi i
Nevežni heroji, ovaj film igrane forme je verovatno najslabiji film u
Markovićevoj karijijeri.
Nejasan fokus i nedovoljno razvijanje
likova policajaca u filmu, svela je sve glavne likove ovog filma na stereotip.
Takođe mi se nije svidela ni rekreacija
dokumentarnih snimaka stvarnih protesta (kada devojke kite cvećem policajce, i
sviranje diksliend benda). Iako stvarni dokumentarni snimci ovih dešavanja
deluju vrlo upešatljivo njihove ttransponovanje u igranu formu deluju
poprilično banalno i veštačko.
Usuđujem se da ga ocenim
7/10