Horace and Pete (Louis C.K. , 2016)

            Od ovog autora sam pogledao par epizoda iz Louie (2010 – 2015) serijala, iako su mi se neki delovi svideli, kao celina ovaj serijal nije bio za mene.

Ali je zato njegova potpuno autorska mini serija (finansirao ju je sopstvenim novcem) nešto najbolje što sam pogledao u poslednje vreme, verovatno bolje i od Peep Show (2003 – 2015).

Lous C.K. od ovog serijala zaslužuje moju potpunu pažnju.

Usuđujem se da dam ocenu

10/10

Game of Thrones Šesta Sezona (David Benoff i D.B. Weiss, 2011- )

            Sezona koja je, čini mi se, bolja od par prethodnih. Stepen uživanja je, vrlo verovatno, nalik uživanju u prve dve sezone. Raskošno snimljena zaslužuje veliki displej, a možda čak i bioskopsko platno.

Usuđujem se da je ocenim

8/10

Enlightened Prva Sezona (Laura Dern, Mike White, 2011-2013)

            Nakon odgledane prve sezone ovog serijala, mogu zaključiti da je ona vrlo solidno napisana. Njeni kreatori Laura Dern i Mike White deluju kao prilično veliki humanisti. Ova činjenica me iznenađuje, jer to nikad ne bih rekao, posebno ne za Mike White-a

            Ipak, autori ove serije uspevaju da učine da jednu prilično sebičnu, naivnu osobu koja je veliki manipulator vidimo kao čoveka koji zaslužuje poštovanje i time se stvara prostor za razumevanje njenih često implusivnih neopravdanih postupaka (govorim, naravno o junakinje ove serije čiji lik tumači sama Laura Dern). Pogledaću i drugu sezonu.

Usuđujem se da dam ocenu

8/10

Fight Club (David Fincher, 1999)

Film kojim sam bio fasciniran tokom srednjoškolskih dana pogledao sam, posle duže pauze, ponovo (verovatno treće ili četvrto gledanje).

            I danas vidim zbog čega mi se ovaj film svideo iako ga verovatno nisam uopšte razumeo. Nisam siguran ni da li ga danas u potpunosti razumem, ali mi se kao naočiglednije tumačenje ovog filma nameće da je on krititika konzumerističkog društva SAD-a u kojem je naš identitet vezan za stvari koje kupujemo. Jedan pojedinac odlučuje da se pobuni protiv ovakvog stanja stvari ali za to nema hrabrosti, pa stvari imagirani alter ego koji se na radikalan način bori protiv “sistema“. Osnivanje borilačkih klubova je u stvari oslobađanje Id-a, dok je sam Tyler Durden predstavlja dominaciju Id-a, nad Super Egom i Egom. Ovaj film je vrlo lako analizirati iz psihološke perspektive, pa u nju neću dalje ulaziti. U načelu meni se ovaj film svideo, nažalost ne kao nekad (verovatno jer predugo traje i jer su retki filmovi koji me impresioniraju dok ih gledam na 23 inčnom monitoru).

Usuđujem se da ocenim ovaj film

7/10

The Yes Men Are Revolting (Andy Bichlbaum, Mike Bonanno, Laura Nix, 2014)

            Pre ovog film nisam bio upoznat sa ovim aktivistima koji se predstavljaju kao Yes Men. Nakon gledanja ovog filma mogu zaključiti da ovi aktivisti mogu zaslužiti epitet radikalnosti samo u neverovatno konzumerističkom društvu SAD-a.

            Iz moje perspective ovo su kvazi aktivisti koji vole da privlače pažnju jer ih to očigledno izuzetno zabavlja. Promene koje oni zagovaraju su samo izgovor za njihove komičarske egzibicije (da su zaista zabrinuti za budućnost planete ne bi imali sopstvene automobile). Film kao film je solidno zabava, ali neće promeniti ništa.

Usuđujem se da ocenim ovaj film

5/10

P.S.: Projekcije u okviru Slobodna zona Kruševac su i dalje izuzetno nekvalitetne.

Mad Dogs (Cris Cole, 2015 - )

     Nakon druge epizode prestao sam da gledam ovu seriju snimljenu na egzotičnim lokacijama, usled lošeg dramaturške konstrukcije situacije udesa automobila u drugoj epizodi.

S toga se ne usuđujem da dam ocenu…

Peep Show Deveta finalna sezona (Jesse Armstrong-Sam Bain-Andrew O’Connor 2003 - 2015)

    Izuzetno ujednačena i dobro napisana komedija sa mnogo korišćenja POV kadrova i nadnaracije (unutrašnji monolozi dva glavna lika). Ovaj serijal je zaista poseban.
        Televizija ne može biti bolja od ovog.

Usuđujem se da ocenim finalnu sezonu ovog serijala sa

10/10

El Club (Pablo Larraín, 2015)

            Pogledao sam ovaj film u okviru spin off festivala Slobodna zona . I dalje mislim sve najgore za projekcije u bioskopu Kruševac.

            Što se samog filma tiče, on je sasviim pristojan. Njegovo bavljenje tabu temama (pedofilijom sveštenih lica) ne ulazi u banalizaciju. Reditelj je očigledno veliki humanista, ne zauzimajući strane ne ulazi u demonizaciju sveštenika pedofila, jer i pedofili su ljudi (je l’ te),već samo naglašava snagu trauma koja živi u nekada zloupotrebljenoj deci i kada ona odrastu.

U neku ruku na film se može gledati kao kritika institucionalizovane religije, jer se sveštenici uz svoj nadređeni položaj u odnosu na decu koriste i instrumentalizacijom verskih kanona u službi zadovoljavanja svojih zemaljskih (seksualnih) želja. Ovo vrlo plastično opusuje jedna scena u kojoj odrasla skitnica (nekad zloupotrebljen dečak) imitirajući sveštenika kaže: Ako mi progutaš spermu, ići ćeš u raj…

Usuđujem se da ocenim ovaj film

7/10   

Fresh Meat (Jesse Armstrong-Sam Bain, 2011 - 2016)

      Utisci nakon odgledane četvrte finalne sezone su sledeći. Finalna sezona je pristojna, dok je čitav serijal izuzetno pristojan. Ovo je neuporedivo bolje ostvarenje od The Inbetweeners (2008 - 2010), dok je nijansu bolje od My Mad Fat Diary (2013 - ) od serija sa kojima deli tematiku (komedije o mladim ljudima u Velikoj Britaniji).

 Ipak što se tiče autorskog dvojca Jesse Armstrong-a i Sam Bain-a, njihov serijal Peep Show (2003 – 2015) je nešto najbolje što je došlo sa britanskih ekrana još od The Monty Python Flying Circus (1969 – 1974), pa tako Fresh Meat u ovakvom poređenju deluje prililčno beživotno.

S toga se usuđujem da ocenim ovo ostvarenje sa

7/10

Trumbo (Jay Roach, 2015)

            Osim scene u kojoj Džon Gudman razbija uramljeni poster filma Gun Crazy (1950) ovo je film prilično sporog ritma, nezanimljivog kadriranja i konvencionalne montaže.

            Osrednji film o scenaristi crnolistašu Daltonu Trambu za ono koji ne znaju ništa ni o Holivudu, ni o Hladnom ratu ni o prgonima HUAC-a. Pored pristojne glume, jedini kvalitet ovog filma je upoznavanje neuke publike sa poltičkim obračunavanjima vlade SAD-a (’domovini slobodnih ljudi’’) sa političkim neistomišljenicima.  

Usuđujem se da ocenim ovaj film

4/10

Zazidani (Kokan Rakonjac, 1969)

           Izuzetno ekspresivno snimljen film (često korišćenje širokog ugla kamere, vrlo pažljivo kadriranje i montaža u samom kadru – slično kao u filmu Nemirni) koji (baš zbog toga što je dobar) može biti metafora za mnogo stvari.

            Lično sam ga doživeo kao priču o usamljenosti, očaju i pakosti koja je proizvod ova dva prethodna stanja. Tenzija između Ljube Tadića i Bate Stojkovića postoji tokom čitavog filma da bi na kraju došla do usijanja (efektno izmontirana scena ubistva).

Usuđujem se da ocenim film

8/10