The Lobster (Yorgos Lanthimos, 2015)

       Ovo je film koji želi da bude interesantan, da deluje posebno i  da odgovori na neka suštinska pitanja, ali u tome ne uspeva. Jedino po čemu ću pamtiti ovaj film je način na koji je snimljen. Naime, kad god je snimano napolju, bilo je očigledno oblačno vreme, pa je fotografija slabo kontrasna, dok su boje desaturizovane. Ovakva fotografija je u potpunosti u skladu sa distopijskom slikom budućnosti koju nosi ovaj film, ali koja nije na pravi način razrađena. 

Usuđujem se da ocenim ovaj film

5/10 

Brooklyn (John Crowley, 2015)

Zaista mi nije jasno zbog čega ovaj film ima tako visoku ocenu na Metakritiku (87/100). Jasno mi je, ovo je sasvim pristojan film o mladoj devojci koja u potrazi za boljim životom odlazi iz Irske u predivne SAD. Ova devojka, naizgled krhka, izrasta u snažnu ženu.

            Najviše mi smeta u ovom filmu, to što izgleda kao da je pravljen tako da udovolji svima, da nekog ne uvredi. Ovim filmom John Crowley se ne pokazuje kao snažan autor, ovaj film nije njegova istina. Film bi znatno više cenio da ga je režirala neka sredovečna rediteljka koja se iz neke palanke preselila u veliki grad. Ovako, zaista mi nije jasno kako neko može ovaj film smatrati izuzetnim.

Usuđujem se da ga ocenim

5/10

P.S.: Film sam gledao na balkonu kruševačkog bioskopa, pored mene film je gledalo još petoro ljudi. Projekcija je bila standarno loša.

Eternal Sunshine of the Spotless Mind (Michel Gondry, 2004)

Film koji mi se u srednjoškolskim danima izuzetno svideo, pogledao sam ponovo. Ovim filmom reditelj Michel Godry i scenarista Charlie Kaufman su zaslužili moju potpunu pažnju, pa njihove radove pratim i danas (željno iščekujem bluray rip Kaufmanove Anomalisije). 

Nakon drugog gledanja film me je zabavio, ali ipak nedovoljno da se u njega zaljubim kao što je, čini mi se, bio slučaj nekada. Osnovna premisa filma o brisanju sećanja na određenu osobu (jer nas za nju, pored lepih uspomena, vezuje neko bolno iskustvo) je, verujem, blisko mnogim ljudima. Ipak, ključni momenat u ovom filmu dešava se kada Džoel (tumači ga Jim Carrey) tokom operacije brisanja njegove bivše devojke shvata da ipak to ne želi (jer su snažnije lepe uspomene od onih ružnih), a možda i shvata da je ljudima potrebno takvo iskustvo da bi mogli da se emocionalno razvijaju. Klementina je izbrisala Džoela iz svog sećanja i Džoel je izbrisao Klementinu, pa se oni iznova upoznaju i među njima se stvara hemija. Film se završava sa naznakom da će ponovo započeti vezu, iako su (preko audio snimaka napravljenih u ordinaciji doktora (tumači ga Tom Wilkinson) za brisanje sećanja) saznali da su već bili u vezi. Dakle oni žele da uđu u vezu za koju znaju da će se kad tad završiti jer su svesni da će pre raskida proživeti neke lepe trenutke zajedno, a možda su i svesni toga da im je to iskustvo potrebno za emocionalni rast.

Usuđujem se da ocenim ovaj film

8/10 

Interview with the Vampire (Neil Jordan, 1994)

     Vizelno izuzeno stilizovana priča sa homoseksualnim podtekstom. Film mi se nekada više sviđao. Danas…

Usuđujem se da ga ocenim

6/10

Bowfinger (Frank Oz, 1999)

 

     

    Stiv Martin je potpisan kao scenarista ove satire holivudske mejnstrim produkcije. Reč je o uspeloj komediji, koja mi se i pored par inteligentnih šala, ipak nije svidela. U mom sećanju (gledao sam ovaj film kao dete) je delovao znatno interesantije. Ovo nije loš film, ali nije ni dobar. Ipak znatno pedantnije režiran i montiran od filma Plaines, Trains and Automobiles.

Usuđujem se da ocenim ovaj film

5/10 

P.S.: U jednom kadru u filmu vidi se poster za fiktivni film koje je režirao Robert Bowfinger. Naziv filma je The Yugo Story.

Planes, Trains and Automobiles (John Hughes, 1987)

      Hemija između dva glavna glumca (Steve Martin i John Candy) u ovoj komediji definitivno postoji. Čitav narativ se upravo i gradi na odnosu između uštogljenog advertajzera i dobroćudnog debeljka (prodavca plastičnih zakačaljki za zavese u kupatilu). Film je definitivno uspeo i sigurno ima svoju publiku. Ipak, ja nisam deo nje. Za mene je ipak ovo prilično konzervativna komedija. Porodica je najvažnija stvar u svačijem životu, lopovluk i laž prilikom prodaje je ono što čini uspešnog prodavca...

Usuđujem se da ocenim ovaj film

4/10