The Banshees of Inisherin (Martin McDonagh, 2022)

 Pogledao sam vise filmova ovog reditelja, ali mi se nijedan nije narocito svideo. Slicno je i sa ovim filmom. Vizuelno impresivan, on ne uspeva da uspostavi komunikacijsku vezu sa mnom. Iako je ovo nesumnjivo dobar film

Usudjujem se da ga ocenim 

7/10

95. dodela Oskara

 Uz dosta premotavnja pogledao sam snimak ove ceremonije. Sve sto sam napisao za prethdone dodele, vazi i za ovu

Rekvijem za gospođu J. (Bojan Vuletić, 2017)

Ovaj reditelj mi je bio poznat po korektnoj seriji Porodica i kao scenarista za Ljubav i drugi zlocini Stefana Arsenijevica. Depresivna atomosfera novobeogradskih blokova iz Arsenijevicevog filma, prisutna je i ovde. 

Snimanje po oblacnom vremenu ucinilo je blok 45 ili blok 75 izgleda vrlo depresivno iako je realno to vrlo lepo uredjen kraj. Glavni problem koji imam sa ovim filmom je nemogucnost emotivne identifikacije, jer niko od likova u filmu, nema meni blisku zivotnu pricu.

Ipak, ovo je zaokruzen film koji jasno uspeva da prenese poruku. Uprskos tome sto mi je bio gotovo nepodnosljivo dosadan,

Usudjujem se da ga ocenim

7/10

Tilva Rosh (Nikola Ležaić, 2010)

 Ovaj film sam pogledao samo jednom, negde početkom 2011 kada se pojavio u redovnoj bioskopskoj distribuciji, pogleda sam ga u Uscu, bioskop Kolosej. Sećam se da mi se film svideo.

Danas, nakon više od deset godina, ponovo sam pogledao ovaj film. Ponovo mi se svideo. Ovo je film jednostavne strukture koji se bavi odrastanjem, temom koja mi je i dalje jedna od omiljenijh. Iako nije na nivou The Last Picture Show, pa ni Ne gledaj mi u pijat ovo je svako jedan od mojih omiljenih domaćih filmova snimljenih nakon 2000te

Usuđujem se da ga ocenim

8/10

My Dinner with Andre (Louis Malle, 1981)

 Pogledao sam više filmova ovog reditelja, ali samo jedan otkako pišem ovaj blog Relativno sam razočaran ovim filmom, najviše usled nemogućnosti da se povežem sa temama o kojima pričaju dva glavna aktera. Početak je delovao obećavajući, ali već nakon prve trećine postalo je jasno da ovaj film ima malo šta da mi ponudi.

Usuđujem se da ga ocenim

7/10

Triangle of Sadness (Ruben Östlund, 2022)

Sa radom ovog reditelja sam se prvi put susreo gledaju gledajuci Force Majeure (2014) negde tokom 2015. godine. Secam se da mi se film vrlo svideo i da sam odlucio da cu dalje pratiti rad ovog reditelja. 

Ipak kada je izasao The Square (2017) usled negativnih kritika i dugog trajanja ovog filma odlucio sam da ga ipak ne pogledam. Cini mi se da su kritike za Triangle of Sadness bile mahom pozitivne, pa sam odlucio da ga pogledam, imao sam visoka ocekivanja. 

Koja su bila ispunjena. Film je na prvom mestu vrlo duhovit, ali glavni problem je sto u nekim momentima iznova naglasava istu poentu. Film je podeljen u tri poglavlja od kojih bi druge i trece poglavlje moglo biti znatno krace, narocito drugo. 

Ipak film uspeva da ukaze na klasne probleme i da se dotakne nekih sustinskih tema, ostajuci lagan i poletan istovremeno. Zahvaljujuci ovom filmom, sasvim sigurno cu pogledati i ostale radove ovog reditelja, na prvom mestu The Square koji ceka na mene vec godinama.

    Lik kojeg tumaci Zlatko Buric je poznat ljudima sa naših prostora. Istočnoevropski biznismen koji je zloupotrebljavajući službeni položaj i iskorišćavajući državnu svojinu, napravio uspešan biznis

Usudjujem se da ocenim ovaj film

9/10

Masters of Sex Druga sezona po drugi put (Michelle Ashford, 2014)

     

 
 Čini mi se da je ova sezona za nijansu bolja od prethodne, tako da se

Usuđujem da je ocenim

8/10

Rear Window (Alfred Hitchcock, 1954)

 Mislim da ovaj film nikad nije bio jedan od mojih omiljenih filmova ovog reditelja. Čini mi se da sam ga do ovog perioda pogledao dva puta. Danas kada ga gledam treći put, ovaj film me ne impresionira, iako mu retko šta mogu zameriti.

     

       Hickokov cameo

    

    Tissot sat koji nosi James Stewart

Usuđujem se da ga ocenim

7/10