субота, 24. јул 2021.

Sunshine (Danny Boyle, 2007)

 Ovaj film sam pogledao negde u vreme kada se pojavio na dividiju. Sećam se da mi je vizuelno film bio vrlo neprivlačan, danas mi je jasno zbog čega. Slabo saturisane boje i hladna paleta (čini ovaj film suštom suprotnošću od na primer filma T2 koji pak ima previše živahne boje koje nisu sasvim u skladu sa temeama koje obrađuje).

Film funkcioniše, ali je ipak deleko od sc-fi klasika, a deluje mi da je imao pretenzije da to postane.







Usuđujem se da ga ocenim

7/10

уторак, 20. јул 2021.

28 Days Later... (Danny Boyle, 2002)

 Ovaj film sam pogledao jednom pre više od 10 godina, sećam se da mi se tada svideo. Danny Boyle mi je bio jedan od omiljenih reditelja, pa sam pogledao gotovo sve njegove filmove. Otakako pišem ovaj blog, pogledao sam tri njegova ostvarenja, tako da ću uskoro reprizirati i njegove ostale filmove.

Što se ovog film tiče on je korektno snimljen i režiran i uspeva da prenese poruku. Činjenica da se sniman DV kamerom stvorila je specifični vizelni identitet koji se ukplapa sa apokaliptičnom pričom.

Prve dve trećine filma funkcionišu zaista dobro, da bi tempo polako bio usporen u poelsednjoj. 






Usuđujem se da ga ocenim

7/10

понедељак, 19. јул 2021.

A Quiet Place Part II (John Krasinski, 2020)

Kvalitet prvog filma naveo me je da pogledam i ovaj. Iako nisam reprizirao prvi film pre gledanja ovog, u sećanju mi stoji kao nadahnutije i svežije ostvarenje.

Daleko od toga da je ovaj film loš. ali je za nijansu slabiji od prvog.





Usuđujem se da ga ocenim
7/10

недеља, 18. јул 2021.

Bullitt (Peter Yates, 1968)

Prvi film ovog reditelja koji sam pogledao - Breaking Away  mi se svideo, pa sam odlučio da pogledam još neki od njegovih filmova. Za Bullitt znam odavno, još od vremena kada sam se ozbiljnije interesovao za automobile. Scene jurnjave automobilima iz ovog filma su antologijske, ali mi danas one ne znače naročito mnogo. Film sam gledao nedovoljno fokusirano i nije uspeo da me uvuče u sebe, u nekim delovima sam primetio kvalitet. S toga 







Se ne usuđujem da ocenim ovaj film


субота, 17. јул 2021.

Sound of Metal (Darius Marder, 2020)

Reditelj ovog film poznat mi je kao scenarista The Place beyond the pines (Derek Cianfrance, 2012) koji sam planirao da pogledam još u vreme kada se pojavio, ali i dalje nisam.

Ovo je film sporog tempa i jednostavne priče koji je zaokružen i ubedljiv. U filmu se nalazi jedna od najupečatljivijih scena raskida koje sam video u poslednje vreme. 

Zaista bih malo šta mogao da mu zamerim, ipak










Usuđujem se da ga ocenim

7/10


 

субота, 10. јул 2021.

Minari (Lee Isaac Chung, 2020)

Ovo je uobičajena priča ispričana na vrlo delikatan način bez imalo patetike. 

Ovaj reditelj mi nije do sada bio poznat, ali ću pratiti njegov dalji rad.





Usuđujem se da ga ocenim

8/10

субота, 3. јул 2021.

Nomadland (Chloé Zhao, 2020)

 Film je previše spor i ne deluju kao naročito kompleksan. Glavni junakinja deluje previše prostodušno, tako da nisam uspeo da ostvarim neki viši nivo empatije. Iako joj je ponuđeno zaista mnogo prostora u filmu, njen lik mi deluje nekako nedorečeno.








Usuđujem se da ocenim ovaj film

7/10

четвртак, 1. јул 2021.

The Father (Florian Zeller, 2020)

 Tokom gledanja ovog filma često sam se osećao zbunjeno. Deluje mi da je to i bila namera reditelja da bi mogli da se poistovetimo sa glavnim likom. U tom smislu film je vrlo efektan, iako za moj ukus previše spor, a nedovoljno vizelno stimulativan. On se gotovo u potpunosti odvija u ogromnom stanu.

Pratiću dalje radove ovog reditelja.






Usuđujem se da ocenim ovaj film

7/10

Judas and the Black Messiah (Shaka King, 2020)

 Iako mi nije bio naročito zabavan ovo je značajan film. Manje pitak od BlackKklansman, ali istovremeno umereniji i radikalniji. Umereniji u senzacionalizaciji teme, radikalniji u političkoj poruci. 

Nisam ga gledao dovoljno posvećeno, ali se 









Usuđujem da ga ocenim

8/10