Vrlo
davno sam pogledao ovaj film, sećam se da sam ga zapamtio, ali mi je bio vrlo
nejasan.
Danas
ga doživljavam na sličan način.
Ovaj
film je imao dosta potencijala: Baksova priča je Građanin Kejn u malom (Rosebud
= Jagnje moje
šareno i frula – element koji je kasnije, u samoj završnici filma, potpuno ignorisan),
posrebljeni Elivis kao vodič kroz oniričko i avangardni Bruno Iks i ralna priča
o ’’zvezdi’’ u usponu. Da je sve ovo bolje ukomponovano u celinu i da je film
pedantije izmotiran i skraćen na 70 minuta imao bi nekog smisla.
Ovako,
izgleda kao diletantsko ostvarenje.
Usuđujem
se da ga ocenim
5/10
Нема коментара:
Постави коментар