Budući da podržavam svaki oblik
klasne/rasne/rodne borbe, imao sam želju da mi se ovaj filma svidi. Iako se u
filmu pominječak i američki sociolog W. E. B. Du Bois, ovaj film mi deluje vrlo
mlako.
Opšta mesta i žanrovski klišei svode ovaj
film na film koji kao da se želi dopasti svima, pa i pripadnicima Klana. Daleko
od toga da je neobuzdan i žestok kakav smtram da bi trebalo da bude. Čini mi se
da sam negde čuo da je Teri Gilijam jednom prilikom rekao (kritikujući
Spilbergovu Šindlerovu listu) Upkos tome što film govori o genocidu, nakon
završenog filma, ja sam se osećao lepo. To ne bi trebalo da bude tako!
Isto važi i za ovaj film, govori o
ozbiljnim stvarima dok istovremeno pretenduje da bude feel – good movie. Jedno
sa drugim to ne ide.
Čak su i filmovi koje sam nedavno pogledao
a koji se dotiču rasnih pitanja Black Panther i Get Out daju snažniji glas
potčinjenim nego ovoj film (koji je snimio znatno zreliji reditelj).
Ipak moram pohvaliti korišćenje
dokumentarnih snimaka na kraju filma, koji filmu daju na težini.
Na ličnom niovu sam cenio i kratke, ali
interesante osvrte na ulogu filmske industirije u ideološkoj podjaramljivanju
(konkretno na korišćenju Giritovom Rađanja Nacije prilikom inauguracije u člana
Klana – o čemu sam pisao još u diplomskom radu).
Pogledaću i ostale filmove Spajka Lija jer
sam dosad pogledao sam 25th Hour (2002) i Do the Right Thing (1989). Možda ima
šta da ponudi.
Usuđujem se da ocenim ovaj film
7/10
Нема коментара:
Постави коментар