Slatko od snova (Vladimir Živković, 1994)

Vrlo davno sam pogledao ovaj film, sećam se da sam ga zapamtio, ali mi je bio vrlo nejasan.

Danas ga doživljavam na sličan način.

Ovaj film je imao dosta potencijala: Baksova priča je Građanin Kejn u malom (Rosebud = Jagnje moje šareno i frula – element koji je kasnije, u samoj završnici filma, potpuno ignorisan), posrebljeni Elivis kao vodič kroz oniričko i avangardni Bruno Iks i ralna priča o ’’zvezdi’’ u usponu. Da je sve ovo bolje ukomponovano u celinu i da je film pedantije izmotiran i skraćen na 70 minuta imao bi nekog smisla.

Ovako, izgleda kao diletantsko ostvarenje.

Usuđujem se da ga ocenim

5/10