Do sad sam pogledao desetak Godarovih
filmova, neki su mi se svideli manje neki više. Mislim da razumem njegov pogleda
na svet. U načelu smatra da je za promenu svetskog sistema neophodna umetnost,
a da bi umetnost delovala na promenu, neophodno je da se njena forma radikalno
izmeni. U tom smislu umetnost ne sme biti narativna , tj. ne sme imati priču
koja bi otvarala vrata za ekapizam iz realnog – političkog sveta.
Pre par godina na FAF-u sam pogledao
njegov Zbogom jeziku (2014) koji tada nisam razumeo, ali verujem da sam nakon nekoliko
meseci ukapirao šta je želeo da kaže. U ovom filmu on se oprašta od filmskog
jezika u nekakvom klasičnom smislu i nudi neku svoje viđenje nenarativnog filma
(putem koje se on vrlo vešto i kreativno igra sa 3D tehnikom – čime sam i tada
bio oduševljen).
Ovaj film se delimično dotiče ovih teme,
ali je u načelu vrlo osrednji film koji se trudi da evocira/kopira Godarov
stil, ali sam po sebi, u pogledu forme ne nudi ništa novo.
Ovo je moj prvi susret sa ovim reditelljem
i verovatno ću uskoro pogledati i njegov The Artist (2011), jer mi dugo stoji u
vočlista, a ovo njegovo ostvarenje o Godaru, me ipak neće sputavati u toj
odluci.
Iako mi se već sad čini da ovaj reditelj
nema šta da mi ponudi.
Usuđujem se da ocenim ovaj film
6/10
Нема коментара:
Постави коментар