Pogledao sam novi film Mile Turajlić i nisam naročito
oduševljen (posebno ako se na ovaj film gledao kao na priču o iznevernoj
revoluciji – kratkometražni film LIce revolucije je po meni znatno bolji film
na tu temu).
Ovom filmu na prvom mestu mu zameram njegove ideološke
vrednosti. Nije mi jasno kako se Srbijanka Turajlić tokom svog aktivističkog
perioda nije susrela sa nekim profesorom sociologije koji bi joj objasnio neke
stvari, na prvom mesto šta je komunizam.
Takođe, priča o fotografiji sa kraljem prilikom proglašavanje
jugoslovenske zajednice i snimanje proslave Uskrsa u stanu mi ukazuje na to da
je porodica Turajlić ipak poprilično konzervativna (iako na izgled progresivna
i liberalna).
Ipak, metafora sa samim stanom i vratima je poprlična uspela (na
sličan način kao i metafora sa Avalom u prethodnom filmu), tako da je ovaj film
poprilično uspeo.
Usuđujem se da ga ocenim
8/10
Нема коментара:
Постави коментар