Pre nekih desetak godina, ovaj film mi se vrlo dopao. Danas,
nakon drugog gledanja, mogu reći da je scenario zaista dobro napisan, ali da emotivna
identifikacija (koje je nekad bila prisutna) izostaje.
Film sam pogledao, jer sam nakon gledanja Irrational Man-a,
želeo da se podsetim ranijih Alenovih radova. Annie Hall, bez sumnje, trijumfuje
nad Irrationa Man.
Smatram da je interesanto napomenuti, da je Alen (pored toga
što konstantno ponavlja načela u koja je ubeđan), u filmu Irrational men,
ponovio sintagmu – mental masturbation i čitavu pozadinsku priču iza ove
sintagma. Nije da mi smeta, samo napominjem.
Film je dakle, izuzetno duhovit i vrlo ujednačen.
Pa se usuđujem da ga ocenim
9/10
Нема коментара:
Постави коментар