Od poslednjeg dugometražnog ostvarenja ovog režisera Tilva Roš prošlo je skoro 15 godina...
Ovim filmom režiser priča ličnu priču, koja deluje da je njemu u toj meri jasna da zanemaruje da je iskomunicira sa publikom. Za razliku od njegovom prethodnog filma (koji je takođe neka vrsta dokudrame) u kojem postoji izvesna distanca od materijala, u ovom filmu je nema, pa tako uronjen i emotivno investiran ne uspeva da prenese...
Usuđujem se da ga ocenim
5/10
P.S.: Film sam pogledao na besplatnoj projekciji u maloj sali DKSG-a, ali je često bio toliko mračan da je bilo mučenje gledati ovaj film
Нема коментара:
Постави коментар