Za ovaj roman sam prvi put saznao preko serijala Neki Novi Klinci. Sećam se da sam ga doživeo kao roman koji su čitali "kul" ljudi, oni koji razmišljaju o smislu života. Iako sam hteo već tada da ga pročitam, nikako mi nije pao pod ruke. Danas, kada sam ga pročito kao tridesetčetvorogodišnjak, on mi deluje korektno, ali donekle banalno. Čini se kao da autor želi da bude izuzetno dubok i da da odgovore na neka suštinska pitanja, ali ideje koje on prenosi deluju poprilično konzervativno, a način na koji ih prenosi, ne deluje naročito kreativno. Ipak, roman je jednostavno napisan, sa kratkim poglavljima, drži pažnju i ne zahteva previše od čitaoca, tako da ne iznenađuje što je ovo verovatno jedan od najpoznatijih/najčitanijih romana današnjice.
Нема коментара:
Постави коментар