Do ovog perioda u životu pogledao sam mnoge Hičkokove filmove, prvi put sam tokom srednje škole kada je bio ciklus njegovih filmova na televiziji Rubin, a kasnije i na RTS-u: North By Northwest (1959), The Man Who Knew Too Much (1956), Spellbound (1945), Vertigo (1958), Psycho (1960), Read Window (1954), Rope (1948), Dial M for Murder (1954), To catch a Thief (1954), The Birds (1963), The Trouble with Harry (1955), Strangers on a train (1951), Notorious (1946), Shadow of a Doubt (1943), Rebecca (1940), Lifeboat (1944), Suspicion (1940), The 39 Steps (1935), Frenzie (1972), Marnie (1964), a verovatno još neke od njih, ali budući da sam ih gledao vrlo davno većine ovih filmova se jedva sećam, iako sam neke od njih pogledao i više puta. Sasvim je izvesno da nisam pogledao nijedan njegov film u poslednjih deset godina, a definitivno nisam otkako pišem ovaj blog.
Definitivno ću se vratiti njegovom opusu, a što se tiče filma Psycho, mislim da je ovo treći ili četvrti put kako ga gledam. Film je definitivno izuzetno snimljen, ali je emotivna identifikacija izostala.
Usuđujem se da ga ocenim
8/10
Нема коментара:
Постави коментар