Nicolas
Winding Refn je skrenuo pažnju svojim filmom Drive iz 2011, koji
sam ja pogledao 2012, film mi se tada vrlo svideo, pa sam dobio želju da pratim
njegove budući rad. Only God Forgives i Neon Demon sam želeo da
pogledam u bioskopu, ipak nisam, usled vrlo loših kritika koje sam pročitao u
to vreme. Pusher 3 sam pogledao na računaru i toliko mi se svideo da sam
odlučio da pogledam sve filmove ovog reditelja. Kamere je često iz ruke što
odlično doprinosi osećanju neprijatnosti i povezuje nas kao gledaoce sa apstinentskom
krizom kroz koju prolazi glavni lik. Film je brutalan, prljav, ali istovremeno vrlo
iskren i na momente zaista duhovit.
Budući
da je glavni junak ovog filma Srbin-Crnogorac koji se bavi kriminalom u
Danskoj, za ljude sa naših podneblja je vrlo interesantno da pogledaju ovaj
film. Mogu pohvaliti rediteljevo odlično poznavanje stereotipa kriminalca
doseljenika. Naime, lokal koji je u vlasništvu Srbina je ispunjen detaljima kao
što je muzički cd sa likom Cece, portret Radovana Karadžića, na žurci se pije vino
proizvođača Rubin Kruševac...
Ono
što bih zamerio je da kćerka glavnog aktera ima crnogorski akcenat, dok glavni
junak Milo ima znatno nejasnije definisan akcenat što donekle razbija kohernetnost priče.
Usuđujem
se da dam ocenu
8/10
Нема коментара:
Постави коментар