Ovaj film mi je duboko isprovocirao. Mislim da mi je rediteljkin pogled na svet potpuno jasan, ali da je nedopustivo uzak za osobu koja se bavi filmom.
Film toliko glorifikuje holidusku industriju (i kapitalizam) da se ide do toga da jedna od sagovornica u filmu čak kaže da je holivudski film bio zrce slobode koje je preraslo u revoluciju i rušenje sistema (što su sugeriše montažnim postupkom). I dolaženje do potpune slobode u kapitalizmu (što je ideološka besmislica).
A još veća je besmislica da su zrnce te slobode posadili izuzetno politički konzervativni filmovi poput onih u kojima su se tokom osamdesetih pojavljivali Čak Noris i Silvester Stalone.
Da je ovaj film snimio politički nepismen reditelj sa Zapada, to bi bilo u redu.
Ali je ovo nedopustivo za rediteljku koja dolazi sa Istoka.
Jedini kvalitet filma su sentimentalna sećanja iskrenih nedoraslih ljudi koji se sa nostalgijom sećaju svoje mladosti.
Usuđujem se da ocenim ovaj film
5/10
Нема коментара:
Постави коментар