Otkako pišem ovaj blog pogledao sam samo jedan film Jovana Lukina ovog reditelja. Sećam se da mi je taj film bio vrlo vizelno lep i upečatlji, ali nerazumljiv. Ovaj film mi vizelno, pa i po atmosferi dosta nalikuje na film Beštije (1977). Film deluje razigrano i veselo, ali istovremeno vrlo prljavo i mračno.
Scenario po svojoj istoimenoj knjizi je napisao Branimir Šćepanović. Meni poznat kao scenarista filma Pre istine (Vojislav Rakonjac, 1968).
Čitavim filmom odiše kafkijansko beznađe sa primesama Kamijevog Stranca (prilikom tragičnog kraja).
Živko Nikolić se ustoličuje kao reditelj čiji radovi zaslužuju moju potpunu pažnju.
Iako u ovom filmu nisam naročito uživao
Usuđujem se da ga ocenim
8/10
Нема коментара:
Постави коментар