Ovaj roman mi je poznat odavno. Vrlo često referisanje na njega, stvorilo je želju da ga pročitam jos u srednjoj školi...
Ipak, prilika za to mi se nije ukazala do sad.
Pre više od 10 godina pogledao sam Brazil (Teri Gilijam, 1985) koji se gotovo u potpunosti oslanja na ovaj roman. Film mi se vrlo svideo, pa sam se prilikom čitanja prisećao film.
To romanu nije išlo u korist.
Političke implikacije (antikomunističke) koje roman poseduje mi nisu smetale, ali mi se roman ipak nije naročito svideo.
Roman je podeljen u tri glave. U prvoj se opisuje svet, u drugoj se čini da ga je moguće promeniti, u trećoj se snovi ruše i sve se vraća na staro.
U drugoj glavi sam gotovo uživao, dok su mi prva i treća bile vrlo naporne za čitanje.
Ovo je vrlo ambiciozan i relativno kompleksan roman, ali definitivno nije po mom ukusu.
Нема коментара:
Постави коментар