понедељак, 26. октобар 2020.

Shadows of Forgotten Ancestors (Sergei Parajanov, 1965)

 Sa radom ovog rezisera sam se prvi put susreo na festivalu autorskog filma kada sam pogledao The Color of Pomegranates (1969) negde oko 2010. godine.

Secam se da mi je film bio vizuelno interesantan, ali mi se ipak nije narocito svideo. 

Negde tokom 2012. sam se preko The Story of Film: An Odyssey (Mark Cousins, 2011) upoznao sa ovim filmom. Vrlo brzo sam ga i pogledao i bio impresioniran.

Ovoj je drugi put da gledam ovaj film i on na slicno Stalkeru i delovima Beri Lindona uspeva da pronikne u neke delove mog uma koji su mi inace nedostupni. Kompozicija kadrova (posebno onih sa sirokougaonim objektivom) je u rangu Kalatozova i Tarkovskog.













Usudjujem se da ga ocenim

9/10



Нема коментара:

Постави коментар