Sećam se da sam ovaj film pogledao pre
desetak godina i da mi se vrlo svideo. To je verovatno bio slučaj zbog neralnog
lika koji tumači Liv Tajler.
U njihovom odnosu, uprkos tome što je
očigledno da izgleda vrlo lepo, ona je
ta koja preuzima inicijativu, dok se lik koji tumači Ben Aflek postavlja
pasivno u ovom odnosu. Ovakav nerealn muško-ženski odnos je verovatno fantazija
mnogih heteroseksualnih muškaraca.
Danas, na ovaj film gledam kao na jedan od
boljih u opusu Kevina Smita i to najviše jer je na momente vrlo duhovit.
S
druge strane, struktura ovog filma je osrednja i dramuturški slaba, pa je film
po dramaturčkim kvalitetima ipak slabiji od Chasing Amy (1997), a po duhovitim dijalozima slabij od Clerks.
(1994).
Usuđujem se da ga ocenim
6/10
Нема коментара:
Постави коментар