Time Bandits (Terry Gilliam, 1981)

Kao srednjoškolac sam voleo filmove Terry Gilliam-a. Naročito sam cenio Brazil (1985) Fear and Loathing in Las Vegas (1998), Twelve Monkeys (1995) i The Brothers Grimm (2005), dok sam The Fisher King (1991) i Monty Python ant the Holy Grain (1975) pogledao, ali nisam bio naročito oduševljen.

Tokom studiranja u bioskopu Ušće sam pogledao The Imaginarium of Doctor Parnassus (2009), ali se sećam da nisam uživao. Usled negativnih kritika nisam želeo da pogledam The Zero Theorem (2013).

Posle više od osam godina pauze pogledao sam jedan film Terry Gilliam-a.

Ovom filmu nemam mnogo šta da zamerim i mogu primetiti da je vizelno vrlo interesantan.

Ipak nisam uspeo da uđem u priču. Takođe, film je u meni stvorio slično osećanje osećanje nelagode kao nedavno pogledani Alice (1987, Jan Svankmajer) i Black Moon (Louis Malle, 1975), a i podsetio me je na The NeverEnding Story (Wolfgang Petersen, 1984).

Ovo deluje kao film velikog deteta koji je snimljen za malu decu. Nažalost, čini mi se da nisam deo nijednog od ova dva sveta.

Ipak, ne mogu biti previše oštar prema ovom filmu.

Pa se stoga usuđujem da ga ocenim

7/10