Neki od filmova Svetislava Preilića su mi
bili poznati od ranije. Šećerna vodica (1983) i Poltorn (1989) sam pogledao sam
pogledao i po više puta, ali nikad u ceili i sa potpunim posvećenjem. Ipak čini
li su mi se da imaju šta da ponude, sa ovim filmom to pak nije slučaj.
Ovaj film deluje kao niz nepozvezanih
duhovitih epizoda, koje zapravno nisu smešne. Na um mi padaju druge neuspele
komedije poput filma Laf u srcu, filmovi Milana Jelića i delovi Žikine
dinastije.
U filmovima oviog tipa mi je zaista teško
da pronađem nešto za sebe...
Usuđujem se da ocenim ovaj film
5/10
Нема коментара:
Постави коментар