Ovaj film sam prvi
put pogledao neposredno nakon bioskopske distribucije, čini mi se tokom 2012
godine. Sećam se da mi se film tada dopao.
Danas, nakon par
godina, ponovo sam pogledao film i sada mi se sviđa još više. Iako rediteljka
filma u intervjuima kaže da želi da u filmu ne daje vrednosni sud, već je delo
ostavljeno otvoreno za različite interpretacije, činjenica je ovim filmom pokazuje
izvesnu dozu nostalgije za periodom u kojem je ona provela detinjstvo.
Budući da i sam
gajim blago idealizovanu sliku prema ovom vremenu (posebno zbog toga što je
sadašnjost izuzetno loša), ovaj film mi se svideo (jer govori o periodu
relativnog blagostanja većine stanovnika nekadašnje SFRJ).
Posmatrajući film delimično
objektivno (stavljajući u zagrade simpatije prema periodu istorije koji film
obrađuje) mogu reći da je ovo prilično uspeo film. Obimni izvori su vešto
imontirani, tako da grade smislenu celinu. Iako je film u osnovi priča o
kinematografiji, ona nadilazi ove uske okvire i postaje metafora i time širi
svoje okvire. U ovome leži osnovna vrednost filma.
Ukoliko bih zamerio nešto filmu, na prvom
mestu je par kadrova koji su ubačeni u film, a koji su, čini mi se, snimani
miniDv kamerom, pa su lošeg kvaliteta. Takođe bih zamerio i dupliranje, tj.
ponovljena korišćenja određenih kadrova npr. kadar filma Bolje je umeti 1960 na početku filma (u uspeloj motažnoj sekvenci)
i kasnije, negde na polovini filma.
Usuđujem se da
ocenim ovaj film
9/10
Нема коментара:
Постави коментар