Na prvom mestu
imamo samorefleksivnost koja je očigledna već u prvim kadrovima filma. Junak
ovog filma nas kroz čitav film podseća da je ono što gledamo zaista film
(ukoliko smo poneti pričom slučajno zaboravili), čak i okreće glavu, gleda
direktno u kameru obraćajući se gledaocima (nalik na obraćanje Ane Karine u
Godarovom filmu Pierrot le Fou).
Interetekstuelni
karaker ovog filma je nemoguće neuočiti. Tokom filma se nemorno nižu
popkulturne reference. Najupadljivija referenca je ona na muzički dvojac Wham!.
Na ovu referencu se može gledati i kao na lajtmotiv čitavog filma, jer se više puta ponavlja , a i na samom kraju filma može se čuti pesma već pomenutog muzičkog sastava.
Na ovu referencu se može gledati i kao na lajtmotiv čitavog filma, jer se više puta ponavlja , a i na samom kraju filma može se čuti pesma već pomenutog muzičkog sastava.
Još jedna odlika
ovog filma je mešanje žanrovskih konvencija. Iako bi trebalo da je ovaj film na
prvom mestu akcioni film o superherojima, on je definitivno više komedija nego
bilo šta drugo. Junak ovog filma je kilometrima udaljen od bilo kojeg već
viđenog u drugim ekranizacijama superherojskih stripova (u skladu sa svojom
samorefleksivnošću, glavni junak i sam to izjavljuje u jednoj sceni snimljenoj u slomoušunu).
Imamo i nelinarnu naraciju koja je još jedna od osnovnih karakteristika postmodernog načina stvaranja filmova. Ovakav način naracije je u skladu sa tonom filma i uspešno funkcioniše. Film čak podleže fastforvordu u određnom delu, koji ima komične posledice.
Imamo i nelinarnu naraciju koja je još jedna od osnovnih karakteristika postmodernog načina stvaranja filmova. Ovakav način naracije je u skladu sa tonom filma i uspešno funkcioniše. Film čak podleže fastforvordu u određnom delu, koji ima komične posledice.
Upkos silnoj
citatnosti i uživanju u njegovoj intertekstualnosti, nameće se zaključak da je
ovo jedan prilično prazan i jednostavan film, ali sa izuetno dobro napisanim
dijalozima, a posobno monolozima koji nam sve vreme drže pažnju. Ipak ako se
odupremo koleotečini referenci, ostaje nam osrednji film sa vrlo jednostavnim
zapletom i još jednostavnijim razrešenjem istog. Ipak, moram priznati da me je
film zabavio, kao i Kickass pre nekoliko godina.
Usuđujem da ocenim
ovaj film
8/10
P.S.: Film sam
gledao u bioskopu Kruševac, koji je sklopio ugovor sa portabilnim
bioskopom. Osećam da je nužno da kritikujem kvalitet same filmske
projekcije, koji je bio vrlo nizak. Projektor je nedovoljno svetlosno jak, pa
se često gube detalji u kadru (posebno kada je sniman u polutami).
Нема коментара:
Постави коментар