Inception sam prvi put pogledao u
najmanjoj, ali bez obzira gotovo praznoj sali Doma Sindikata. Ne čudi pošto su
sale Doma Sindikata često prazne. Nisam siguran šta sam tada (posle prvog
gledanja) mislio o filmu. Danas, 2016 kad film gledam kao šest godina stariji,
mogu na osnovu filma zaključiti da je Christopher Nola reditelj koji pravi
prilično emocionalno uzdržane filmove.
Naime, Inception je prilično hladan
(bez obzira na priču o Dikaprijevoj
snažnoj ljubavi prema svojoj supruzi) i na sterilan način režiran film. Iako se
trudi da izazove (deo o Dikapriju) emocije, Nolan ovim filmom ne uspeva u tome.
Ipak ono u čemu je on definitivno bolji je da igrama koje su vezane za intelekt
iliti na misao igre kojima nas zatrpava tokom čitavog filma. Gledalac pokušava
da razume zavrzlame koje se u filmu razvijaju, dok se Nolan trudi da sve svoje
likove razvija tako da oni izledaju izuzetno inteligentno i domišljato. U tome
je i osnovna čar ovog filma, gledalac koji razume priču će se osećati
inteligentno.
Ipak u ovom filmu se može uživati
jer mozgalice koje imamo pred nama zahtevaju od gledalaca aktivnu participaciju
u njihovom razrešavanju, te film koji traje više od dva sata brzo prođe. Ali
ako želte da u vama ovaj film izazove neka osećanja, osim zadovoljstva u tome
što ste razumeli i rešili sitne mozgalice, možete slobodno da ga preskočite.
Usuđujem se da ocenim ovaj film
6/10
Нема коментара:
Постави коментар