Neubicajen tretman Marvelovih junaka, pruza nam jednu duboko humanisticku pricu.
Iako je na momente nedosledna, ipak je dovoljno smislena da bi bila zabavna. Tome doprinisi i cinjenica da sve epizode imaju razlicit vizuelni identitet.
Usudjujm se da ocenim ovih 9 epizoda sa
8/10
Od njegovog diplomskog rada u okviru filma Paket aranžman (1995) pogledao sam sve filmove ovog reditelj. Apsolutnih sto (2001) tokom srednje škole, film Klopka (2007) u vreme kada se pojavio na DVD-ju, film Krugovi (2013) na projekciji u amfiteatru Filozofkog fakulteta, vrlo brzo nakon bioskopske distribucije. Nijedan od ovoih filmova mi se nije naročito dopao, iako se svi korektno režirani i pričaju smislenu priču.
Stil ovog reditalja nije naročito upadljiv, a scenariji su napisani tako da su prečesto preozbiljni i teški i retko duhoviti. I ovaj film je takav.
Ipak, pratiću rad ovog reditelja jer se čini da ima šta da kaže, iako te priče priča na takav način da če čini da ima izvesnu emotivnu distancu od svojih junaka.
Usuđujem se da ocenim ovaj film
7/10
Ovo je drugi film ovog reditelja koji sam pogledao. Iako mu nisam posvetio dovovljno pažnje, jasno je da su osnovni uzori za ovaj film bili holivudski vesterni.
Film funkcioniše, ali ipak nije uspeo da iskomunicira sa mnom. Previše konvencionalan, bio mi je nedovoljno intersantan.
Usuđujem se da ga ocenim
7/10
Priča ovog filma bazirana je na delu H.P. Lovecreafta. Iako nisam pročitao nijednu njegovu priču, ime mi je izuzetno poznato jer su mnoge priča Dilana Doga zasnovane na njegovim idejama. Uprkos tome što je na momente banalan ovo je zanimljiv i zaokružen film.
Kratke naučnofantastične priče ovog autora umnogome su me podsetile na epizode serijala The Twilight Zone (Rod Serling, 1959 - 1964). Iako sam pogledao samo par epizoda iz čitavog serijala, sličnost je očigledna.
Kratke priče ovog japanskog autora deluju na sličan način staromodno i naivno, ali bez obzira na to, budući da suštini govore o ljudskoj prirodi, one su i danas vrlo relevantne i zanimljive.
Priče vrlo kratke forme (uglavnom par stranica) uglanom nude zakruženu priču sa jasnom porukom.
Pored Norveške šume, Harukija Murikamija, ova je jedini japanski autor kojeg sam do sada čitao.
Ovaj reditelj mi je poznat po filmu Ida koji sam pogledao vrlo davno, ali se sećam da niasam bio naročito impresioiran njime. To nije bio slučaj sa filmom Cold War budući da mi se on prilično svideo.
Ovaj je mali intimistički film koji me nije uvukao u sebe, ali je sasvim koretan i dovoljno neobičan.
Usuđujem se da ga ocenim
7/10
Nedavo razočaranje filmom Tenet navelo me je da pnoovo pogledam ovaj film koji mi se nekada svideo.Film sam prvi i jedini put pogledao krajem 2008. ili početkom 2009. Prve dve trećine filma izuzetno fukcionišu (do momenta kada uhvate Džokera), dok je poslednja trećina donekle rastegnuta i oslonjena na sredstva kojima će se Nola u budućim radovima više služiti - korišćenje zvuka u akcionim scenama kojim se pokušava naglasiti dramatičnost, ali zapravo dovodi do njene banalizacije. U ovom filmu, to se dešava retko, tako da je ovo vrlo dobar film. Najbolji od svih Nolanovih filmova koje sam pogledao otkako pišem ovaj blog.
Usuđujem se da ga ocenim
8/10
