Tangerine (Sean Baker, 2015)

Budući da sam bio vrlo zadovoljan filmom The Florida Project (2017), odlučio sam da pogledam prethodni film ovog reditelja.

Ovo je nesumnjivo mali film, skromnih ambicija, koji ipak uspeva da uspešno ispriča priču o nekoj drugoj Americi.

I u ovom filmu marginalci su u fokusu, pa iako film ne poseduje naročitu težinu, specifčni filmski izraz ovog autora je prisutan, tako da film funkcioniše.

Pratiću i dalje radove ovog reditelja.

Usuđujem se da ocenim ovaj film

7/10

Bram Stoker's Dracula (Francis Ford Coppola, 1992)

Ovaj film sam voleo kao dete, tokom srednje škole sam ga pogledao ponovo i čini mi se da mi se film tada svideo.

Posle više od 10 godina film sam ponovo pogledao.

Nije mi se ni najmanje svideo.

Film nema nikakav ritam, nema postepnog građanja priče, , sve počinje odmah, sve je poznatno i jasno i pre noego što akteri izgovore svoje rečenice,  pa film često deluje vrlo banalno.

Vizuelno je donekle interesantan, ali tranzicije kadrova i jukstaponiranje elemenata u kadru kao i scenografija (koja bi trebalo biti raskošna) deluje nekako previše kitnjasto, pa i kičerski.

Zaista mi nije jasno kako je Francis Ford Coppola mogao da napravi ovakav film.

Ako je naziv Bram Stoker's Dracula trebalo da aludira na verodostojnost u transponovanju ovog klasičnog romana u film, smatram da Coppola ni ovde nije bio dosledan. Film deluje kao prilično slobodna adaptacija.

Kadar Drakulinog portreta referiše na poznati Direrov autoportret.

Usuđujem se da ga ocenim

6/10

Barry Lyndon (Stanley Kubrick, 1975)

Bez želje da ulazim u analizu ovog filma, mogu reći da je ovo jedan od mojih omiljenih filmova.

Prvi put sam ga pogledao tokom srednješkolskih dana, tada mi se film vrlo svideo, nakon toga sam ga pogledao još jednom ili dva puta i uvek me je iznova oduševljavao.

Neverovatno dobro komponovani kadrovi čine ovaj film izuzetnim.

 Snoliki kadrovi na samom početku filma uspevaju da proniknu u nepoznate delove moje glave i izazovu transcendentna osećanja.

Usuđujem se da ocenim ovaj film

10/10

Dracula (Bram Sroker, Wordswort Classic, 2000)

Dracula (Bram Sroker, Wordswort Classic, 2000)

Sa prekidima, ovu knjigu sam čitao gotovo dva meseca.

Počeo san da je čitam krajem letovanja u Grčkoj i do otprilike 100 strane sam zaista uživao. Izneneđen činjenicom da mi je jezik kojim je knjiga posana bio pretežno razumljiv, knjiga je uspela da me uvuče u svoj univerzum.

Nakon povratka sa odmora, knjigu sam zapostavio, čitao je sporadično i sa nedovoljno pažnje.

Knjiga je nesumnjivo klasik, pa ću joj se nekad vratiti...

P.S.: Uvodna reč predstavlja pristojno teorijsko razmatranje ove knjige.

First Man (Damien Chazelle, 2018)

Posle dužeg vremena pogledao sam film u dobrom bioskopu.

Prvi put sam posetio Cine Grand u Rakovici u Beogradu.

Kvalitet projekcije je poprilično dobar, a karta je jeftinija nego u bioskopima Cineplexx lanca.

Utorak je filmski dan i cena karte za 2d film je 320 dinara.

Film sam pogledao u sali prosečne veličine.

Ovo je treći film reditelja Damien Chazelle-a koji mi je poznat po Whiplashu i La La Land.

Film pokušava da ispriča univerzalnu priču o gubitku deteta, dok je priča o putovanju na Mesec svojevrsna metafora .

Ipak, veze nisu jasno definisane, pa ovaj film stoji nekako između uspele/nesuspele porodične drame i upešnog/neuspešnog avanturističkog filma.

Usuđujem se da ocenim ovaj film

7/10

Coco (Lee Unkrich, Adrian Molina, 2017)

Vrlo lepo animiran film koji je na momente uspevao da me zaintrigira i podseti na Up (Pete Docter, Bob Peterson, 2009) – jer se i ovaj film bavi iznverenim dečijim očekivanjima i govori o slamanju iluzija koje nosi odrastanje.

Iako animirani filmovi poput Up (2009) i Wall-E (2008) u mom sećanju stoje kao izuzetna ostvarenja, plašim se da bih nakon repriziranja ovih filmova postao ravnodušan prema njima, kao što sam ravnodušan i prema ovom ostvarenju.

Daleko da je Coco loš film, ali je za moj ukus previše konvencionalan.

Usuđujem se da ga ocenim

7/10

Leave No Trace (Debra Granik, 2018)

Iako mi je njen prethodni film Winter's Bone (2010) bio poznat, ovo je prvi put da se susrećem sa radom ove rediteljke.

Film je jednostavan i vrlo ujednačen i uprkos tome što ne otkrivao mnogo, uspeva da se dotakne izvesnih univerzalnih tema o odnosu pojednica i društva, odnosu oca i ćerka, ratnih i porodičnih tragedija i odrastanja...

Iako nije sasvim po mom uskusu, ovo je vrlo dobar film kojem se retko šta može zameriti.

Ova rediteljka zaslužuje moju pažnju.

Pa se usuđujem da ga ocenim

8/10

The Game (David Fincher, 1997)

Ovaj film sam pogledao po prvi put. Iako sam uglavnom uživao, smatram da je ovo jedan od slabijih Finčerovih filmova. Možda ću ga nekad reprizirati...

Usuđujem se da ga ocenim

7/10