Društveni sukovi - izazov sociologiji Beogradski jun 1968. (Nebojša Popov, Službeni glasnik, 2008)

Pvi deo (31 – 100 strane) opisuje dešavanje na univerzitetima tokom 1968. godine. U ovom delo ima vrlo malo teorije, pa mi nije bio koristan.

Drugi deo (100 – 204 strane) bavi se strukturom jugoslovenskog društva i kritički je preispituje.

High Maintenance Druga sezona (Katja Blichfeld, Ben Sinclair, 2018)

Pogledao sam i drugu sezonu ovog serijala.

Iako je većina priča u ovom serijalu o ljudima iz sličnog socijalnog miljea (koje povezuje zajednički diler marihuane – The Guy), ovaj serijal uspeva da zadrži svežinu i nakon 16 epizoda.

Tako da ću nastaviti da ga pratim.

Što se tiče druge sezone, čini mi se da je za nijansu bolje napisana

Usuđujem se da je ocenim

8/10

Sta radis veceras (Ivan Markov, Predrag Velinovic, Janko Baljak 1988)

Pogledao sam ovaj omnibus koji mi se nije naročito dopao. Sudeći po IMDb stranici ovih reditelja čini mi se da niko od njih nije izgradio naročite karijere.

Sva tri filma su poprilično mlake, nedefinisana i previše uzdžana.

Apsolutni sluh Janka Baljaka deluje kao najujednačenije ostvarenje.

Prilikom gledanja ovog filma setio sam se sličnog debitanskog omnibusa Paket Aranžman (1995) koji deluje neuporedivo bolje.

Omnibus ću oceniti kao celinu 

6/10

Dare mo shiranai ( Hirokazu Koreeda, 2004)

Ovaj film ni po čemu nije poseban. Stilski vrlo umeren i ne naročito ekspresivan deluje prilično konvencionalno i neupadljivo.

Ipak, iako nije po mom ukusu, zaista mi je teško da bilo šta zamerim ovom filmu.

Ovom filmu ne mogu zameriti ništa jer deluje kao da ga je snimila osoba koja razume ljude, osoba koja poseduje visoki stepen empatije.

Duboko humanističko obrađivanje teme nadilazi stilska ograničenja ovog filma, pa se reditelj Hirokazu Koreeda nameće kao osoba čiji se rad mora pratiti.

Što se ovog filma tiče,

Usuđujem se da ga ocenim

9/10

High Maintenance Prva sezona (Katja Blichfeld, Ben Sinclair, 2016)

Pristojno napisan serijal koji je umnogome nalik na Girls i Broad City.

Nastaviću da ga pratim.

Što se tiče prvih šest epizoda

7/10

Liberation Day (Ugis Olte, Morten Traavik, 2016)

I ovaj film sam pogledao u bioskopu Kruševac u okviru turneje festivala Slobodna zona.

Pre ovog filma sam znao vrlo malo o grupi Lajbah, a nakon onog što sam video u ovom filmu nisam postao naročito zainteresovan da o ovoj grupi nešto saznam (ali se rodilo interesovanje za video spotove koji prate njihovu muziku).

Lakoća sa kojom se većina ljudi u ovom filmu frlja terminima totalitarizam, diktatura, sloboda, kapitaizam, komunizam je dovela do toga da pomislim da su ovi ljudi politički prilično neemancipovani i da vrlo retko čitaju, ako to uopšte i čine.

Njihovi performansi deluju zanimljivo, ali pokušaji da objasne simboliku svojih dela otkrivaj da članovi ovog benda poseduju suštininsko nerazumevanje stvari koje ih okružuju.

Očekivao sam da će oni sada već veterani života u socijalizmu i kapitalizmu pokazati nekakvo dublje razumevanje društvene realnosti, ali oni deluje nedoslednije i pogubljenije od mene koji sam dosta mlađi.

Mislim da bi bilo znatno bolje da ćute i da dozvole da njihovi radovi govore sami za sebe, tj. da daju slobodu publici da ih sama tumači...

Ipak neke analogije koje iznosi ko-reditelj ovog filma Morten Traavik mi deluju uverljivo i film je uspeo da mi zadži pažnju.

Pa ću se usuditi da ga ocenim sa

7/10

Red Dog: True Blue ( Kriv Stenders, 2016)

Film sam pogledao u bioskopu Kruševac, u sredu 13.06.2018 u okviru turneje Slobodna zona.

Zaista mi nije jasno kako je ovaj osrednji dečiji film uspeo da izazove pažnju ljudi (bio je u selekciji značajnih festivala).

Kada pomislim na australijski film prvo se setim odličnih Wake in Fright (1971), Walkabout (1971) Picnic at Hanging Rock (1975) i serijala Pobesneli Maks.

Za ovo mlako ostvarenje ne postoji mesto u antologiji australjiskog filma.

Usuđujem se da ga ocenim sa

5/10

Chavela (Catherine Gund, Daresha Kyi, 2017)

Film koji sam pogledao u okviru turneje festivala Slobodna zona. Projekcija je bila u ponedeljak 11.06.2018. u 19h. Ulaz je bio slobodan, kvalitet projekcije standarno loš.

Film je definitivno potreban i aktuelan jer smatram da je uvek neophodno pričati priče o marginalizovanim pojedincima.

S druge strane, film nije naročito dobro izveden, pa je život glavne junakinje koji je verovatno dovoljno intesatan da bi zaslužio dugometražni film, predstavljen na način da deluje da bi kratkometražno ostvarenje bilo prikladnije.

Film, posebno prva polovina deluje poprilično razvučeno i nedinamično.

Druga polovina funkcioniše bolje, s toga će ocena biti viša

Pa se usuđujem da ovaj film ocenim sa

7/10

Arrested Development Peta sezona prvih osam epizoda (Mitchell Hurwitz, 2018)

Pogledao sam prvi deo drugog oživaljavanja jednog od mojih omiljenih serijala.

Serijalom sam bio opčinjen još tokom srednjoškolskih dana, kada sam ga povremeno pratio (usled lošeg televizijskog singnala) na drugom kanalu RTS-a. Ponovo sam pogledao, tj. u celini sam ga pogledao tokom prve polovine 2009 godine.

Sećam se da sam i tada vrlo pozitivno reagovao na ovaj serijal.

Par godina nakon toka pogledao sam prvi rivajval ovog serijala. Sećam se da mi je bio poprilčno naporan i da mu nisam posvetio dovoljno pažnje.

Slična je situacija i sa drugim ožviljavanjem ovog serijal.

Novih osam epizoda su mi retko dražale pažnju, ali u određenim scenama na momente je izbijala genijalnost ovog serijala.

Nastaviću da je pratim i potrudiću se da nekad ponovo pogledam ovaj serijal u celini.

Što se tiče ovog prvog dela.

Usuđujem se da ga ocenim sa

7/10

Super Dark Times (Kevin Phillips, 2017)

Iako mi simbolika ovog filma izmiče, uživao sam u njemu i svakako mislim da reditelj zaslužuje moju pažnju.

Ovaj film me je podsetio na takođe engimatičan, ali privlačan Grave (Julia Ducournau, 2016) koji sam nedavno pogledao.

Pratiću buduće radove ovog reditelja, a

Ovaj film ću oceniti sa

8/10

Seinfeld Deveta sezona (Larry David, Jerry Seinfeld, 1997 - 1998)

Smatram da poslednja sezona ovog serijala kvalitetom ne odskače od prethodnih nekoliko sezona.

Ipak, neke od epizoda su zaista vrlo dobro napisane.

Ono što ovaj serijal razlikuje od serijala Friends (1994 - 2004) je, čini mi se, izvestan nedostatak dramskih elemenata, pa iako neuporedivo pametnije napisan, ovaj serijal ne uspeva da ostavi snažan emocionalni trag koji sam osetio nakon završetka serije Prijatelji (koji sam pogledao u celini pre više od 3, 4 godine).

Uprkos tome, ovaj serijal definitivno zaslužuje moje poštovanje

Usuđujem se da ocenim devetu sezonu sa

6/10

Dok čitav Seinfeld univerzum ocenjujem sa

9/10