O filmovima Džona Hjustona pre čitanje ove
knjige nisam imao neko naročito mišljenje (budući da sam pogledao samo dva
njegova filma). Dakle, kao srednjoškolac sam pogledao njegov noar film Malteški
soko (koji me je ostavio prilično ravnodušnim) i avanturu Čovek koji je želeo
da postane kralj (koji mi je bio izuzetno zabavan).
Delo Otvorena knjiga predstavlja njegovu
autobiografiju, a sam naslov sugeriše Hjustonovu težnju da u ovoj knjizi
iskreno piše o stvarima koje je voleo – romanima, filmovima, konjima, lovu,
boksu i ženama.
Ova
autobiografija napisana je vrlo jednostavnim i razumljivim rečnikom i kao takva
sasvim solidno, ali istovremeno prilično mlako delo. Naime, kada sam krenuo sa
čitanjem ove knjige, smatrao sam da je drugo upoznavanj sa nekim od filmskih
ostvarenja ovog američkog reditelja. Budući da mi je ostao u lepom sećanju, Čoveka
koji je želeo da postane kralj sam pnovo pogledao, a po prvi put sam se
posvetio filmovima Ostrvo Largo, Mobi Dik i Afrička kraljica. Na osnovu ova
četiri filma i njegove autobiografije, mogu zaključiti zaključiti da Džon
Hjuston nije ličnost snažne autorske energije. On je na režiranje filmova (i
glumu) gledao kao na poslove koji će mu obezbediti pristojna sredstva za život
u kojem je očigledno uživao.
Ovo drugo upoznavanje sa likom i delom Džona
Hjustona me je takođe ostavilo ravnodušnim (kao i nekad Malteški soko).
Нема коментара:
Постави коментар