субота, 31. октобар 2020.

Dupe od mramora (Zelimir Zilnik, 1995)

 Od Zilnika sam do sad pogledao vecinu njegovih kratkih filmova koji su dostupni onlajn, dok sam od dugometraznih pogledao samo Rani Radovi (1969) i Stara skola kapitalizma (2009).

Teme koje obradjuje ovaj film meni nisu bliske, ali smatram da je potrebno pricati o njima.

Zilnik je autor koji zasluzuje moju paznju.







Usudjujem se da ocenim ovaj film

6/10

среда, 28. октобар 2020.

M (Fritz Lang, 1931)

 Pored filma Metropolis (1927) koji mi je bio jedan od omiljenih naucnofantasticnih filmova tokom srednje skole, ovo je drugi film ovog reditelja koji sam pogledao. Secam se da mi se film tada vrlo svideo.

Lang je nesumnjivo izetan reziser sa odlicnim osecajem za komponovanjem filmske slike.

Uprkos tome sto sam ovaj film gledao sa nedovoljno paznje, uspeo je da ostavi utisak na mene.

Vraticu mu se nekad sigurno, a i pogledacu ostale filmove ovog rezisera.














Usudjujem se da ga ocenim

8/10

уторак, 27. октобар 2020.

Money Heist Prva sezona (Álex Pina, 2017)

Zbog citavog hajpa, pokusao sam da pogledam ovaj serijal, dosao sam do 5. epizode i odustao.

Za moj ukus ovo je previse konvencionalan i mlak serijal.

Mozda cu mu se nekad vratiti.



Usudjujem se da ga ocenim

4/10 

Open Your Eyes (Alejandro Amenábar, 1997)

 Za film Vanilla Sky (Cameron Crowe, 2001) sam bio vrlo vezan tokom srednje skole.

Vrlo brzo sam saznao da je film gotovo doslovna kopija ovog spanskog filma, ali original nisam pogledao sve do sada.

Film je poprilicno smislen i otvara neka kompleksna pitanja, ali me nije ni najmanje emotivno ganuo.










Usudjujem se da ga ocenim

7/10

понедељак, 26. октобар 2020.

Reservoir Dogs (Quentin Tarantino, 1992)

 Ovo je defitivno klasik, a i dalje jedan od nesumnjivo jedan boljih filmova ovog reditelja.

Jednostavna struktura omogcava odlicnom scenariju da dodje do izrazaja.










Usudjujem se da ga ocenim

8/10




The Edge of Seventeen (Kelly Fremon Craig, 2016)

 Iako nikako ne uspeva da izbegne sijaset zanrovskih konvencija, ovo je sasvim korektan film o problemima odrastanja.






Usudjujem se da ga ocenim

6/10


Shadows of Forgotten Ancestors (Sergei Parajanov, 1965)

 Sa radom ovog rezisera sam se prvi put susreo na festivalu autorskog filma kada sam pogledao The Color of Pomegranates (1969) negde oko 2010. godine.

Secam se da mi je film bio vizuelno interesantan, ali mi se ipak nije narocito svideo. 

Negde tokom 2012. sam se preko The Story of Film: An Odyssey (Mark Cousins, 2011) upoznao sa ovim filmom. Vrlo brzo sam ga i pogledao i bio impresioniran.

Ovoj je drugi put da gledam ovaj film i on na slicno Stalkeru i delovima Beri Lindona uspeva da pronikne u neke delove mog uma koji su mi inace nedostupni. Kompozicija kadrova (posebno onih sa sirokougaonim objektivom) je u rangu Kalatozova i Tarkovskog.













Usudjujem se da ga ocenim

9/10