Jedan
od omiljenih srednjoškolskih filmova pogledao sam ponovo.
Prvi
put sam ga pogledao najverovatnije u martu 2007. godine. Sećam se da sam bio oduševljen,
verovatno bi u to vreme rekao da mi je Nolan omiljeni režiser, a The
Prestige omiljeni film.
Danas,
gotovo deset godina kasnije, ovaj film je ostavio znatno slabiji utisak na
mene.
Na
čisto kognitivnom nivou ovaj film funkcioniše, priča je interesantna,
nelinearna montaža uspešna – tako da razumem zbog čega sam ovaj film nekad
obožavao.
Na
emocionalnom nivou, ovaj film me je, danas, ostavio ravnodušnim, tako da....
Se
usuđujem da ga ocenim
7/10
Нема коментара:
Постави коментар