Rediteljski
debi Milana Jelića, autora čiji kasniji filmovi nisu uspeli da dostignu nivo
njegovog prvenca (pogledao sam još Rad na određeno vreme 1980 – pristojan film
i Špijun na štiklama 1988 - prilično loš film). Za kvalitet filma je verovatno
zaslužan dobar scenario (Gordan Mihić i Ljubiša Kozomara), mada je Jelić
definitivno pokazao određeni talenat za kadriranje komičnih scena (scena
prilikom prodavanja pogrebne opreme).
Kao
referenca na Četristo udaraca, poslednji zamrznuti kadar se uspešno
uklopio kao metafora za odrastanje.
Da
bih se uverio u Jelićev talenat ili nedeostatak istog pogledaću i njegove
ostale filmove. Sam film je ipak neverovatno uspeo, jedan od mojih omiljenih domaćih.
Usuđujem
se da ga ocenim 10/10
Нема коментара:
Постави коментар