Dokumentarac
o samoproklamovano “najvećoj” muzičkoj grupi na svetu me je naveo da ponovo
poslušam dva studijska albuma ovog mančesterskog sastava. Trebalo bi da je to
dobro, zar ne?
Film je režirao Shane Meadows koji je, po
sopstvenom priznanju ko veliki ljubitelj ovih muzičara. Dokumentarac je pristojno
odrađen, ali još uvek nisam siguran šta bi trebalo da mislim o Meadows-u kao
reditelju.
Kao srednjoškolac sam veoma cenio
njegove filmove Dead Man`s Shoes (2004) i This is England
(2006), ali sam nedavno pogledao Somers Town (2008) i serijal This is
England `88 (2010) i nisam bio naročito zadivljen ovim ostvarenjima. Film This
is England sam doživeo kao iskreno bavljenje marginalcima pri čemu se
njihovo nezadovoljstvo naglašava žestokim, agresivnim ispadima koje stvaraju
utisak kako izlaza iz njihovog potlačenog položaja nema. Serijal This is
England `88 deluje neverovatno
razvodenjeno, a kada pokušava da priča o teškim stvarima nedvosmisleno
ulazi u čistu patetiku. Nekadašnji skinhedi deluju sasvim pristojno, a često i
naivno i komično. Ovo se može opravdati priliagođavanju samom medijimu - jer bi
se za televiziju i trebalo stvarati mlaki sadržaj (je l` te).
Ipak, ja njemu kao reditelju to ne
opraštam, mada moram priznati da mi je Somerstown iako takođe mlako
ostvarenje, znatno manje smetao od već pomenutog serijala. Dokumentarac Made
of Stone donekle vratio veru u Meadowsa, zbog toga se..
Usuđujem da ga ocenim 7/10
Нема коментара:
Постави коментар