The Big Short (Adam McKay, 2015)

      Tražeći izuzetno dobro komponovan kadar za skrin šot na ovom blogu, u ovom filmu bio je gotovo nemoguć zadatak. Time je jasno da je ovo vizuelno prilično neiteresantan film. Osnovni kvalitet ovog filma je njegov scenario. Reditelj ovog film je ujedno i njegov koscenarista. Adam McKay je meni poznat kroz korektno napisane i pristojno režirane  komedije Anchorman: The Legend of Ron Burgundy (2004), Talladega Nights: The Ballad of Ricky Bobby (2006) i Step Brothers (2008). Od poslednjeg pomenutog filma sam prestao da prativ rad ovog autora, ali me je hajp  stvoren oko The Big Short (film je dobio Oskara za najbolji adaptirani scenario) me je inspirisao da poklonim mu poklonim pažnju.

           Ono što je osnovna vrednost ovog filma je njegovo bavljenje aktuelnom ekonomskom krizom koja je zavladala globalizovanom kapitalističkom ekonomijom. Posledice ove krize se, naravno, osećaju i u Srbiji, a i sami smo svedoci fenomena narastanja i pucanja housing bubble-a kojem je posvećana velika pažnja u ovom filmu (Housing Bubble je ekspanzija investiranja u nepokretnosti koja nije praćena srazmernim privrednim rastom – za bolje objašnjenje pročitajte izuzetno razumljivu knjigu Pola Krugmana Povratak ekonomije depresije i svetska kriza 2008, prevedena 2010. izdavač Heliks, Smederevo). Ime The Big Short  deluje kriptično, ali je u stvari samo termin iz ekonomije koje ima veze sa trgovinom akcijama (biće vam jasniji ukoliko pročitate knjigu).

    Rezimiraću, kao esej o krahu svetske ekonomije sa dramaturškom podloškom ovaj film je uspeo, jer na relativno zabavan način govori o stvarima koje većina ljudi ne želi da sluša, ali sam film kao film nije vizelno intersantan pa čak je i doasadan i prilično prosečan (čak i za niske holivudske standarde).  

Usuđujem se da ocenim ovaj film

5/10