среда, 1. април 2020.

Mad Max: Fury Road (George Miller, 2015)

Od ranog detinjstva sam voleo Mad Max trilogiju. 

Ovoj trilogiji sam se povremeno vraćao tokom srednjoškolskih dana, reprizirajući je i iznova uživajući u raskošno izmaštanom svetu. Živopisni postapokaliptični svet je za mene bio vrlo privlačan. 

Pored ove trilogije od istog reditelja pogledao sam i Happy Feet (2006) prema kojem sam, čini mi se, bio indiferentan.

Izgleda da George Miller osim Mad Maxa ni nema šta da ponudi, ali i to je dovoljno i više nego dovoljno.

Mad Max: Fury Road (2015) prvi put sam pogledao u bioskopu u vreme kada se pojavio. Sećam se da me inicijalno nije naročito impresionirao, ali sam vremenom shvatio da je ipak ostavio snažan utisak na mene. Zbog toga sam ga i reprizirao.

Prva polovina ovog filma ima vrlo dinamičan ritam, dok se nakon toga tempo donekle usporava, ali film zadržava brzi ritam do samog kraja. 

Ovo je pravi bioskopski film zapanjujućih zvučnih efekata (proveravajući saznao sam da je osvojio nagradu Oskar kako za sound mixing, tako i za sound editing). 

Kadrovi i montaža su takođe izuzetni (tako da definitivno nije greška što sam pogledao originalni neripovani BluRay snimak), pa se tako...









Usuđujem se da ga ocenim
9/10

P. S. : Specijalni dodaci u okviru Bluray izdanja nisu naročito impresivni, ali su korektni, pa je imalo smisla pogledati ih u celosti

Нема коментара:

Постави коментар