Poslede
dužeg vremena pogledao sam film u celosti na televiziji. Film sam gldao na
stojom katodnom televizoru dijalgonale od oko 50 cm. Kvalitet slike je aroavno
bio izuzetno loš.
To
je slučaj i sa ovim filmom.
Iako
volim aktivističke dokumentarce o hrani
i pitanjima životne sredine, oni vrlo retko zalaze duboku u temu. Iz načina
nakoji je ovaj film snimljen, čini mi se da njegov autor nema kapaciteta da
dublje uđe u ovaj društveni problem.
Jedanod
njegovih sagovornika govori i šećeru i materijalizmu, odk je zapravo potrebno govoriti
o šećeru i kapitalizmu.
Naime,
o neophodnosti stvaranja veštačkih potreba bez kojih kapitalistička privreda
verovatno ne bi mogla da funkcioniše.
Čini
se, pak da autor ovog filma nije politički naročito osvešćen, a nije ni
naročito inteligentan.
Ipak,
uspeo da svori relativno pitak film iz kojeg će izvesni ljudi naučiti dosta.
Što
se mene tiče, ja sam naučio vrlo malo.
Usuđujem
se da ga ocenim
5/10
Нема коментара:
Постави коментар